Zemlja je prepuštena na milost i nemilost asteroidima i kometama i u slučaju da naleti neko veliko nebesko telo gotovo da ne bi bilo vremena da se spreči ili bar ublaži katastrofa, tvrde u Nasi.
"Potpuno smo nepripremljeni za iznenadni udar asteroida ili kometa", upozorio je Džozef Nat, koji radi u Godard centru za svemirske letove, na konferenciji Americke geofizicke unije u San Francisku.
On objašnjava da su velike komete ili asteroidi koji bi mogli sa Zemlje da zbrišu civilizaciju vrlo retki, ali se mogu sudariti sa našom planetom svakih 50 do 60 miliona godina.
"Buduci da je kometa koja je izazvala izumiranje dinosaurusa udarila pre 65 miliona godina, možda smo malo i probili taj rok", precizira Nat.
On upozorava da je najveci problem to što u ovom trenutku ne možemo ništa preduzeti da to sprecimo.
Komete uglavnom prolaze na vecoj udaljenosti od Zemlje, ali se povremeno, ipak, nadu u njenoj blizini, navodi "Gardijan".
Poslednji bliski susret dogodio se 1996. godine, kada je velika kometa udarila u Jupiter, i 2014. godine, kada je prošla blizu Marsa.
Pošto je ta kometa otkrivena samo 22 meseca ranije, a da je bilo reci o potencijalnom sudaru sa Zemljom, ne bismo imali dovoljno vremena za lansiranje misije za skretanje putanje.
"Priprema za lansiranje svemirske letelice traje pet godina, a mi smo imali svega 22 meseca", pojašnjava Nat.
Nasa je pocetkom ove godine osnovala Odeljenje za planetarnu odbranu, koje se bavi otkrivanjem i pracenjem svemirskih objekata koji su u blizini Zemlje.
Naucnici su otkrili da je 90 odsto svemirskih objekata u blizini Zemlje vece od kilometra, odnosno da su dovoljno veliki da devastiraju planetu.
Manja svemirska tela, takode, mogu biti prilicno opasna. Od ukupno 1.748 potencijalno opasnih asteroida, Nasa je pronašla 874 asteroida velicine jednog kilometra.
Naucnik u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos Keti Plesko kaže da postoje dva nacina za odbranu od asteroida - nuklearna bojeva glava ili kineticki udarac, koji je, zapravo, veliki top.
"Tehnologija topa je vrlo dobra, jer velikom brzinom presrece metu i efikasnija je od eksploziva", objašnjava ona.
Medutim, kalibriranje topa potrajalo bi mnogo duže, nego da se u svrhu odbrane planete upotrebi nuklearno oružje.
"Problem je i što nemamo dovoljno informacija o tome šta se nalazi u eventualnom asteroidu ili kometi", objašnjava Plesko.
