"Potpuno smo nepripremljeni za iznenadni udar asteroida ili kometa", upozorio je Džozef Nat, koji radi u Godard centru za svemirske letove, na konferenciji Američke geofizičke unije u San Francisku.

On objašnjava da su velike komete ili asteroidi koji bi mogli sa Zemlje da zbrišu civilizaciju vrlo retki, ali se mogu sudariti sa našom planetom svakih 50 do 60 miliona godina.

"Budući da je kometa koja je izazvala izumiranje dinosaurusa udarila pre 65 miliona godina, možda smo malo i probili taj rok", precizira Nat.

On upozorava da je najveći problem to što u ovom trenutku ne možemo ništa preduzeti da to sprečimo.

Komete uglavnom prolaze na većoj udaljenosti od Zemlje, ali se povremeno, ipak, nađu u njenoj blizini, navodi "Gardijan".

Poslednji bliski susret dogodio se 1996. godine, kada je velika kometa udarila u Jupiter, i 2014. godine, kada je prošla blizu Marsa.

Pošto je ta kometa otkrivena samo 22 meseca ranije, a da je bilo reči o potencijalnom sudaru sa Zemljom, ne bismo imali dovoljno vremena za lansiranje misije za skretanje putanje.

"Priprema za lansiranje svemirske letelice traje pet godina, a mi smo imali svega 22 meseca", pojašnjava Nat.

Nasa je početkom ove godine osnovala Odeljenje za planetarnu odbranu, koje se bavi otkrivanjem i praćenjem svemirskih objekata koji su u blizini Zemlje.

Naučnici su otkrili da je 90 odsto svemirskih objekata u blizini Zemlje veće od kilometra, odnosno da su dovoljno veliki da devastiraju planetu.

Manja svemirska tela, takođe, mogu biti prilično opasna. Od ukupno 1.748 potencijalno opasnih asteroida, Nasa je pronašla 874 asteroida veličine jednog kilometra.

Naučnik u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos Keti Plesko kaže da postoje dva načina za odbranu od asteroida - nuklearna bojeva glava ili kinetički udarač, koji je, zapravo, veliki top.

"Tehnologija topa je vrlo dobra, jer velikom brzinom presreće metu i efikasnija je od eksploziva", objašnjava ona.

Međutim, kalibriranje topa potrajalo bi mnogo duže, nego da se u svrhu odbrane planete upotrebi nuklearno oružje.

"Problem je i što nemamo dovoljno informacija o tome šta se nalazi u eventualnom asteroidu ili kometi", objašnjava Plesko.