Do sada su protiv Ubera u Francuskoj protestovali, često i nasilno, taksisti. Sada protestuju vozači angažovani u okviru američke internet platforme za kvazi-taksi usluge Uber.
Vozači Ubera danas su protestovali u blizini pariskih aerodroma tražeći više cene i manju proviziju koju im uzima ta grupa čije se poslovanje širi po Evropi, uprkos protestima taksista, zabranama i propisima.
Vozači traže da im se poveća zarada, odnosno da se minimalna cena vožnje sa šest evra koliko je utvrđeno u oktobru 2015. poveća na osam evra, a da se provizija Ubera smanji sa 25 na 20 odsto.
Pregovori radnika i Ubera propali su u utorak, a francuska vlada je imenovala posrednika.
Uber nije jedna platforma u Francuskoj za povezivanje privatnih vozača i putnika preko interneta, ali je često na meti kritika jer ima značajan uticaj na tržištu, dok sindikati tvrde da je oborila cene i time navela i druge aplikacije na pojeftinjenje.
Američki Uber, koji pojedincima omogućava da rade "kao taksi" vozači koristeći internet aplikaciju za nalaženje klijenata, zabranjivan je po Evropi, sa izuzetkom Švajcarske, Norveške, Danske, Poljske, Estonije i Češke, a najviše je zabranjivana aplikacija Uber Pop koja omogućava svima, bez obzira da li su profesionalni vozači, da nude usluge prevoza.
Zemlje su postepeno donosile propise kako bi utvrdile jasne obaveze profesionalnih vozača i unele jasne okvire ove delatnosti.
U Francuskoj je 2014. godine zakonom napravljena razlika između taksista i vozila sa šoferima, pri čemu samo taksisti mogu da preuzimaju klijente na ulici bez prethodnog poziva.
U Portugaliji vlada namerava da primora vozače na obuku od najmanje 30 časova, da imaju vozila ne starija od osam godina i da plaćaju osiguranje.
U Španiji privatni vozači moraju da dobiju profesionalnu kvalifikaciju.
Dolazak Ubera je u mnogim evropskim glavnim gradovima izazvao gnev taksista - u Parizu, Londonu, Briselu, Lisabonu i Rimu.
Uber ipak tvrdi da uspeva da "radi sa taksistima u sve većem broju zemalja pod posebnim uslovima u svakom gradu", i danas je u 29 evropskih zemalja, a ukupno u 60-ak u svetu.
U Berlinu je na primer 1.000 taksi vozača prijavljeno na aplikaciju Ubertaksi.
U Francuskoj fond za socijalno osiguranje Uršaf traži od Ubera da promeni status angažovanih vozača koji se vode kao nezavisni radnici, i ukazuje na jasnu hijerarhiju u organizaciji.
U Finskoj je u toku krivični postupak sa saučesništvo u ilegalnoj delatnosti pošto je jedan vozač osuđen za kršenje zakona o taksistma.
"Ne možete u potpunosti da zabranite neku delatnost samo da biste štitili postojeći ekonomski model", stav je Evropske komisije koja je pozvala zemlje članice da iskoriste mogućnosti koje pruža takozvana ekonomija deljenja u koju je svrstala i Uber.
Čeka se i odluka evropskog pravosuđa o tome da li je Uber usluga informacionog društva i može li da koristi režim slobodnog pružanja usluga koji važi u Evropi, ili je samo moderna prevoznička kompanija. Postupak je pokrenut po žalbi jednog španskog uruženja taksista.
Kalifornijska platforma je čak 2015. podnela žalbu EU protiv Francuske, Nemačke i Španije zbog zabrane UberPopa, kao i žalbu Evropskoj komisiji jer je morala da napusti Mađarsku zbog toga što nije imala pozivni centar, što nameće novi zakon u toj zemlji.
