Predsednikovanje Džordža Buša ne odobrava 69 odsto anketiranih Amerikanaca, što je najveći procenat u poslednjih 70 godina. Ništa bolje nije prošao ni francuski predsednik Nikola Sarkozi - pokazuje anketa sprovedena u njegovoj zemlji.
Američki predsednik Džordž Buš postavio je neslavni rekord: njegovo predsednikovanje ne odobrava 69 odsto anketiranih Amerikanaca, što je najveći procenat u poslednjih 70 godina, koliko američki institut Galup ispituje javno mnjenje.
Prema rezultatima zajedničke ankete američkog dnevnika "USA Today" i instituta Galup, samo 28 odsto Amerikanaca odobrava Bušov rad.
Za američkog predsednika možda najneprijatniji zaključak istraživanja je taj da 69 odsto ispitanika smatra da je ceo njegov mandat bio neuspešan, dok pozitivne ocene daje samo 27 odsto anketiranih, preneo je radio Slobodna Evropa.
Buš je imao "sumorni rejting" tokom gotovo celokupnog drugog mandata i stepen odobravanja njegovog rada nikada nije prelazio 50 odsto do maja 2005. godine da bi od septembra 2006. godine stalno bio ispod 40 odsto.
Stopa neodobravanja Bušovog rada najviša je za bilo kojeg američkog predsednika još od predsednikovanja Frenklina Ruzvelta (1933-1945). Raniji "neslavni" rekord, sa 67 odsto "negativnih poena" držao je Hari Truman u anketi od januara 1952. godine, u vreme američko-korejskog rata.
Bušov rejting je pogoršan usled "kolapsa optimizma vezano za (američku) ekonomiju", ocenio je politički analitičar Univerziteta Viskonsin-Medison Čarls Frenklin. Takvi loši rezultati su i posledica povećanja cene benzina i talasa beskućnika što je podgrejalo agoniju anketiranih.
Međutim Buš je u za svoja dva mandata imao i period kada je registrovan najveći procenat odobravanje njegovog rada, posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine kada je tadašnji predsednik SAD imao 90 odsto podrške.
U najnovijim istraživanjima procenat Amerikanaca koji misle da je invazija na Irak bila greška porastao je na 63 odsto, što je takođe svojevrstan rekord Bušove politike. "Predsednik razume da su rat i ekonomska recesija ojačali stepen javnog neodobravanja, ali da se situacija u Iraku popravlja i ekonomija je na pragu velikog osnaženja usled primene državnih snimulativnih mera", rekao je potparol Bele kuće Skot Stanzel.
Primetno je da ocene Bušovog predsednikovanja drastično razliku u odnosu na stranačku pripadnost, pa tako Bušovu poltiku odobrava 66 odsto republikanaca, dok 32 njih ne odobrava, da bi neodobravanje bilo gotovo potpuno među demokrata - čak 91 odsto.
Među politički neopredeljenim biračima 23 odsto odobrava, a 72 anketiranih Amerikanaca ne odobrava politiku koju vodi njihov predsednik.
General Šarl de Gol je najpopularniji, a Nikola Sarkozi najnepopularniji francuski predsednik u poslednjih pola veka.Prema rezultatima zajedničke ankete američkog dnevnika "USA Today" i instituta Galup, samo 28 odsto Amerikanaca odobrava Bušov rad.
Za američkog predsednika možda najneprijatniji zaključak istraživanja je taj da 69 odsto ispitanika smatra da je ceo njegov mandat bio neuspešan, dok pozitivne ocene daje samo 27 odsto anketiranih, preneo je radio Slobodna Evropa.
Buš je imao "sumorni rejting" tokom gotovo celokupnog drugog mandata i stepen odobravanja njegovog rada nikada nije prelazio 50 odsto do maja 2005. godine da bi od septembra 2006. godine stalno bio ispod 40 odsto.
Stopa neodobravanja Bušovog rada najviša je za bilo kojeg američkog predsednika još od predsednikovanja Frenklina Ruzvelta (1933-1945). Raniji "neslavni" rekord, sa 67 odsto "negativnih poena" držao je Hari Truman u anketi od januara 1952. godine, u vreme američko-korejskog rata.
Bušov rejting je pogoršan usled "kolapsa optimizma vezano za (američku) ekonomiju", ocenio je politički analitičar Univerziteta Viskonsin-Medison Čarls Frenklin. Takvi loši rezultati su i posledica povećanja cene benzina i talasa beskućnika što je podgrejalo agoniju anketiranih.
Međutim Buš je u za svoja dva mandata imao i period kada je registrovan najveći procenat odobravanje njegovog rada, posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine kada je tadašnji predsednik SAD imao 90 odsto podrške.
U najnovijim istraživanjima procenat Amerikanaca koji misle da je invazija na Irak bila greška porastao je na 63 odsto, što je takođe svojevrstan rekord Bušove politike. "Predsednik razume da su rat i ekonomska recesija ojačali stepen javnog neodobravanja, ali da se situacija u Iraku popravlja i ekonomija je na pragu velikog osnaženja usled primene državnih snimulativnih mera", rekao je potparol Bele kuće Skot Stanzel.
Primetno je da ocene Bušovog predsednikovanja drastično razliku u odnosu na stranačku pripadnost, pa tako Bušovu poltiku odobrava 66 odsto republikanaca, dok 32 njih ne odobrava, da bi neodobravanje bilo gotovo potpuno među demokrata - čak 91 odsto.
Među politički neopredeljenim biračima 23 odsto odobrava, a 72 anketiranih Amerikanaca ne odobrava politiku koju vodi njihov predsednik.
U Francuskoj, niko kao De Gol
Prema istraživanju koje je objavio dnevnik "Parizijen", De Gol, koga Francuzi pamte kao političara koji je izvojevao ne samo pobedu u Drugom svetskom ratu, već i nezavisnost zemlje od NATO-a i SAD, najbliži je srcu Francuza, dok je Sarkozi, atlantista i pobornik povratka Francuske u NATO, na dnu liste.
Čak 88 odsto Francuza smatra da je De Gol dobro predstavljao Francusku, dok samo 40 odsto to isto smatra za Sarkozija.
Većina, 53 odsto, anketiranih veruje da sadašnji predsednik ne vodi zemlju na pravi način. Godinu dana po stupanju na čelo države, Sarkozi je ispod svih drugih francuskih predsednika Pete republike, čiji je osnivač 1958. godine bio De Gol.
Fransoa Miteran je po popularnosti odmah iza De Gola, sa 74 odsto pozitivnih glasova, a slede Žorž Pompidu (69 odsto), Žak Širak (66 odsto) i Valeri Žiskar Desten (56 odsto).
Istraživanja javnog mnjenja koja su zapljusnula medije proteklih dana, na godišnjicu Sarkozijevog stupanja na vlast, pokazuju da je velika većina Francuza nezadovoljna njegovim rezultatima.
Oko 60 odsto ispitanih ocenjuje da je početak Sarkozijevog petogodišnjeg mandata neuspešan, prema anketi koju je objavio dnevnik "Liberasion", dok je istraživanje nedeljnika "Pari-mač" još alarmantnije za predsednika, jer 72 odsto anketiranih dovode u pitanje rezultate njegovog rada.
Uzrok razočarenja su neispunjena obećanja iz predizborne kampanje o raskidu sa dotadašnjim načinom upravljanja državom, naročito u oblasti ekonomije, i povećanja životnog standarda.
Osim toga, uzrok razočarenja je promena imidza predsednika, od energičnog i modernog političara, koji poštuje tradiciju, kakav se predstavio u kampanji, do skorojevića sa životnim stilom novih bogataša.
Istraživanje "Parizijena" je pokazalo da se godinu dana po odlasku sa vlasti Širaka, koji je na kraju drugog mandata uživao najmanju popularnost u 40 godina dugoj političkoj karijeri, javlja izvesna nostalgija za njegovim vremenom, u kontekstu kritike upućene sadašnjem predsedniku.
(Tanjug/MONDO)
