Aleksandar Dugin, bliski saradnik predsednika Rusije Vladimira Putina, koga nazivaju i "Putinov Raspućin" i "Putinov mozak", izneo je svoje mišljenje o Srbima i Hrvatima.
Nakon odluke odlazeceg predsednika SAD Baraka Obame o proterivanju 35 ruskih diplomata, navodno ukljucenih u hakerske napade na rezultate americkih predsednickih izbora na kojima je pobedio Donald Tramp, u fokus zapadnih medija dospeo je Aleksandar Dugin, intelektualac kojeg predstavljaju kao "Putinovog Raspucina".
Hrvatski "Jutarnji list" navodi da su se, analizujuci poteze ruskog predsjednika Vladimira Putina, zapadnjacki mediji poslednjih nedelja uveliko bavili kontroverznim ruskim intelektualcem Duginom kojeg neki nazivaju i “Putinovim mozgom”.
Zagrebacki dnevnik navodi da svojom dugom bradom filozof, sociolog i istoricar Dugin (54) zaista podseca na kontroverznog mistika Grigorija Raspucina.
Na Zapadu smatraju da je Duginov utiecaj na ruskog predsednika slican onom koji je Raspucin imao na rusku carsku porodicu Romanov, cara Nikolaja II i caricu Aleksandru.
"Jutarnji" navodi da internet forum "Big tink" ide i korak dalje, pa tvrdi da je Dugin “najopasniji filozof na svetu” i zagovornik ruskog imperijalizma. Kao tvrdi tradicionalista, žestoki je kriticar liberalizma koji simboliše Amerika, ali osuduje i komunizam i kritikuje fašizam.
Zalaže se za zabranu hemije i fizike, a protivnik je i interneta i biotehnologije.
Dugin ima mišljenje i o Srbima i Hrvatima.
Tako je u svojem clanku "Geopolitika jugoslovenskog sukoba" iz 1997. godine ocenio da Hrvati pripadaju u “katolicki sektor germanske srednje Evrope”, naglasivši da je njihova geopoliticka sudbina “vezanost za taj blok”.
Za Srbe, medutim, istice da su u svim kriticnim istorijskim trenucima bili uz Ruse.
"Srbi su zapravo mi. Oni se osecaju kao mi. Srbi su naše ja", rekao je prošle godine tokom poseta srpskog predsednika Tomislava Nikolica Moskvi, podseca "Jutarnji".
Hrvatski list navodi da je Aleksandar Geljevic Dugin roden 1962. godine u Moskvi. Otac mu je, kako sam tvrdi, verovatno radio za sovjetsku vojnu obaveštajnu službu.
"Mrzeo sam svet u kojem sam roden", rekao je Dugin u razgovoru za "Njujorker".
Navodi se da se kao tinejdžer pridružio krugu ekscentricnih moskovskih intelektualaca koji su podednako prezirali sovjetski komunizam kao i zapadnjacki kapitalizam i pokazivali sklonost prema misticizmu i ezoteriji.
Tokom Gorbacovljeve perestrojke (1986.-1991.) Dugin je prvi put bio na Zapadu, konkretno u Berlinu i Parizu, gde je upoznao Alena de Benoasta, lidera evropske Nove desnice.
U razdoblju od 1990. do 2000. godine Dugin je objavio niz radova i knjiga, medu kojima i “Osnove geopolitike” iz 1997. koja je pobudila veliki interes kod politickih i vojnih struktura u Rusiji.
Dugin je zatim postao savetnik predsednika ruske Dume Genadija Seleznjova.
Navodi se da je Dugin 2001. osnovao Medunarodni evroazijski pokret, organizaciju koja promoviše ujedinjenje bivšeg sovjetskog podrucja u jedinstvenu kulturnu i civilizacijsku celinu.
Pobedu Donalda Trampa u Americi docekao je s oduševljenjem.
"Za nas je njegova pobeda radost, to je sreca. Morate da razumete da Trampa smatramo americkim Putinom", rekao je nedavno Dugin za "Volstrit džurnal".
