Arhiv u kome su pohranjeni dokumenti o progonu i ubistvu osoba koje nisu nemački državljani za vreme nacističkog režima zvanično otvoren je za sve istoričare u Bad Arolsenu, u centralnoj Nemačkoj u sredu.
Arhiv u kome su pohranjeni dokumenti o progonu i ubistvu osoba koje nisu nemački državljani za vreme nacističkog režima zvanično otvoren je za sve istoričare u Bad Arolsenu, u centralnoj Nemačkoj u sredu.
Dokumenti sadrže imena o većini zatvorenika koncentracionih logora, žrtava prinudnog rada i izbeglica koje su ostale bez krova nad glavom posle Drugog svetskog rata.
Digitalne kopije većeg dela arhiva su već otposlate memorijalnom centru "Jad Vašem" u Jerusalimu, američkom Memorijalnom muzeju holokausta u Vašingtonu i Nacionalnom institutu za sećanje u Varšavi.
Već početkom ove godine, Međunarodni komitet Crvenog krsta omogućio je istoričarima pristup arhivu Međunarodne službe traženja u Bad Arolsenu.
Pre toga, samo su preživeli i bliski rođaci žrtava mogli da vide pohranjene papire.
Zvanično otvaranje arhiva stavilo je tačku na dugogodišnju žučnu debatu o tome da li dokumenti treba da ostanu poverljivi.
Reto Majster, zvaničnik švajcarskog Crvenog krsta zaduženog za čuvanje dosijea, kazao je u intervjuu u Bad Arolsenu da je arhiv najmoćniji odgovor onima koji poriču postojanje holokausta.
"Svako ko želi da umanjuje holokaust trebalo bi da dođe ovde. Pokazaćemo mu na milione dokumenata", istakao je on.
"Ovo obilje dokumenata je ubedljivije od bilo koje rasprave", rekao je Majsner, dodavši da su "većinu dokumenata prikupili sami nacisti".
Arhiv je počeo da se gradi 1946. godine.
Nekoliko jevrejskih organizacija vodilo je kampanju za slobodan pristup arhivu. Do sada su njegovi čuvari isticali da dokumenta sadrže privatne podatke o pojedincima i da stoga moraju ostati tajna, ali je tu odluku preinačilo 11 zemalja koje polažu legalno pravo na arhiv.
"Raspolažemo ovde dokumentima o strahovito velikom opsegu žrtava: Jevrejima i hrišćanima, istočnim i zapadnim Evropljanima, Nemcima i nenemcima, muškarcima i ženama. Ne postoji nijedna zemlja iz koje žrtve ne potiču", kazao je Majster.
Dosad je ITS odaslao snimke devet miliona dokumenata o osobama koja su poslane u zatvor, kao i 21 milion kartica iz glavnog indeksa imena i 3,5 miliona dokumenata iz indeksa raseljenih lica.
Drugi blok dokumenata koji se odnosi na osobe poslane na prinudni rad biće dostupan na leto, kada će biti skenirano do 70 odsto dokumenata.
Ceo sadržaj arhiva trebalo bi da bude digitalizovan do 2011. tako da će im pristup biti omogućen u sva tri grada.
Hajm je nestao 1962. godine.
Do sada je na vrhu liste bio Alois Briner, pomoćnik Adolfa Ajhmana, optužen za deportovanje više od 100.000 Jevreja iz Austrije, Grčke, Francuske i Slovačke u nacističke logore smrti. Centar smatra Brinera "najvažnijim nacističkim ratnim zločincem koji je možda još uvek živ" i navodno je u Siriji.
Sledi Ivan Demjanuk (Džon Demjanuk), koji je učestvovao u masovnim ubistvima Jevreja u logoru smrti Sobibor i bio stražar u Majdaneku, poznat kao "Ivan Grozni". Nalazi se pod istragom u Poljskoj.
Treći na listi je Šandor Kepiro, mađarski oficir žandarmerije koji je učestvovao u masovnom ubijanju više od 1.200 civila u Novom Sadu u Srbiji. Posle dva suđenja, Mađarska ponovo istražuje njegove zločine.
Milivoj Ašner, koji ji aktivno učestvovao u progonima i deportovanju više stotina Roma, Srba i Jevreja, četvrti je na listi. Austrija odbija da ga izruči zbog zdravstvenog stanja.
Peti na listi je Seren Kam, koji je ukrao registar danskih Jevreja i čiju ulogu u deportovanju danskih Jevreja istražuju danske vlasti.
Šesti je Danac Hajnrih Bure, koji je kao član eskadrona Vafen-SS ubio tri holandska civila.
Na sedmom mestu je Karolj Zentaj, bivši mađarski vojnik koji je učestvovao u progonima i ubijanju Jevreja 1944. godine u Budimpešti.
Mihail Gorškov, koji je učestvovao u ubijanju Jevreja u Belorusiji je osmi na listi. Estonske vlasti istražuju njegov slučaj.
Deveti je Algimantas Dailide, koji je hapsio Jevreje koje su potom ubijali nacisti i litvanski kolaboracionisti, a deseti Hari Manil, koji je hapsio Jevreje i komuniste, koje su zatim ubijali nacisti i njihovi estonski kolaboracionisti.
(Tanjug)
Dokumenti sadrže imena o većini zatvorenika koncentracionih logora, žrtava prinudnog rada i izbeglica koje su ostale bez krova nad glavom posle Drugog svetskog rata.
Digitalne kopije većeg dela arhiva su već otposlate memorijalnom centru "Jad Vašem" u Jerusalimu, američkom Memorijalnom muzeju holokausta u Vašingtonu i Nacionalnom institutu za sećanje u Varšavi.
Već početkom ove godine, Međunarodni komitet Crvenog krsta omogućio je istoričarima pristup arhivu Međunarodne službe traženja u Bad Arolsenu.
Pre toga, samo su preživeli i bliski rođaci žrtava mogli da vide pohranjene papire.
Zvanično otvaranje arhiva stavilo je tačku na dugogodišnju žučnu debatu o tome da li dokumenti treba da ostanu poverljivi.
Reto Majster, zvaničnik švajcarskog Crvenog krsta zaduženog za čuvanje dosijea, kazao je u intervjuu u Bad Arolsenu da je arhiv najmoćniji odgovor onima koji poriču postojanje holokausta.
"Svako ko želi da umanjuje holokaust trebalo bi da dođe ovde. Pokazaćemo mu na milione dokumenata", istakao je on.
"Ovo obilje dokumenata je ubedljivije od bilo koje rasprave", rekao je Majsner, dodavši da su "većinu dokumenata prikupili sami nacisti".
Arhiv je počeo da se gradi 1946. godine.
Nekoliko jevrejskih organizacija vodilo je kampanju za slobodan pristup arhivu. Do sada su njegovi čuvari isticali da dokumenta sadrže privatne podatke o pojedincima i da stoga moraju ostati tajna, ali je tu odluku preinačilo 11 zemalja koje polažu legalno pravo na arhiv.
"Raspolažemo ovde dokumentima o strahovito velikom opsegu žrtava: Jevrejima i hrišćanima, istočnim i zapadnim Evropljanima, Nemcima i nenemcima, muškarcima i ženama. Ne postoji nijedna zemlja iz koje žrtve ne potiču", kazao je Majster.
Dosad je ITS odaslao snimke devet miliona dokumenata o osobama koja su poslane u zatvor, kao i 21 milion kartica iz glavnog indeksa imena i 3,5 miliona dokumenata iz indeksa raseljenih lica.
Drugi blok dokumenata koji se odnosi na osobe poslane na prinudni rad biće dostupan na leto, kada će biti skenirano do 70 odsto dokumenata.
Ceo sadržaj arhiva trebalo bi da bude digitalizovan do 2011. tako da će im pristup biti omogućen u sva tri grada.
Najnovija lista najtraženijih nacističkih zločinaca
Centar "Simon Vizental" objavio je u sredu najnoviju listu najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca, a na njenom vrhu je nacistički fizičar dr Aribert Hajm, poznat kao "Dr Smrt" zbog ubistva više stotina zatvorenika u koncentracionom logoru Mauthauzen uz pomoć "smrtonosne injekcije".Hajm je nestao 1962. godine.
Do sada je na vrhu liste bio Alois Briner, pomoćnik Adolfa Ajhmana, optužen za deportovanje više od 100.000 Jevreja iz Austrije, Grčke, Francuske i Slovačke u nacističke logore smrti. Centar smatra Brinera "najvažnijim nacističkim ratnim zločincem koji je možda još uvek živ" i navodno je u Siriji.
Sledi Ivan Demjanuk (Džon Demjanuk), koji je učestvovao u masovnim ubistvima Jevreja u logoru smrti Sobibor i bio stražar u Majdaneku, poznat kao "Ivan Grozni". Nalazi se pod istragom u Poljskoj.
Treći na listi je Šandor Kepiro, mađarski oficir žandarmerije koji je učestvovao u masovnom ubijanju više od 1.200 civila u Novom Sadu u Srbiji. Posle dva suđenja, Mađarska ponovo istražuje njegove zločine.
Milivoj Ašner, koji ji aktivno učestvovao u progonima i deportovanju više stotina Roma, Srba i Jevreja, četvrti je na listi. Austrija odbija da ga izruči zbog zdravstvenog stanja.
Peti na listi je Seren Kam, koji je ukrao registar danskih Jevreja i čiju ulogu u deportovanju danskih Jevreja istražuju danske vlasti.
Šesti je Danac Hajnrih Bure, koji je kao član eskadrona Vafen-SS ubio tri holandska civila.
Na sedmom mestu je Karolj Zentaj, bivši mađarski vojnik koji je učestvovao u progonima i ubijanju Jevreja 1944. godine u Budimpešti.
Mihail Gorškov, koji je učestvovao u ubijanju Jevreja u Belorusiji je osmi na listi. Estonske vlasti istražuju njegov slučaj.
Deveti je Algimantas Dailide, koji je hapsio Jevreje koje su potom ubijali nacisti i litvanski kolaboracionisti, a deseti Hari Manil, koji je hapsio Jevreje i komuniste, koje su zatim ubijali nacisti i njihovi estonski kolaboracionisti.
(Tanjug)
