Velika plamena lopta viđena je kako prelazi preko sibirskog neba 20. juna 1908. godine, pre nego što je ekspolozija sravnila sa zemljom 80 miliona drveća i ostavila za sobom ugljenisane leševe životinja.Jačina eksplozije bila je jaka, kažu stručnjaci, kao detonacija 185 nukleranih bombi iz Hirošime.

Kako piše britanski "Dejli mejl", italijanski naučnici proveli su 21 godinu istražujući takozvani Tunguski događaj. Oni su tvrdili da je voda iz jezera Čeko napunila "nedostajajući" krater, a time su dali podsticaj teoriji da je tunguski fenomen izazvao meteorit.

Međutim, nova studija ruskih geologa sugeriše da je takva ideja pogrešna, pa velika eksplozija, koja je obasjala nebo ne samo iznad Evrope nego i Amerike, i dalje ostaje misterija.

Iako je najveća, ikad dokumentovana eksplozija, bila jednaka eksploziji koju bi izazvalo 185 nuklearnih bombi iz Hirošime, nema dokaza o ljudskim žrtvama.

To je bio razlog za nove teorije, koje su ukazivale na to da uzrok eksplozije nije bio meteorit. Neke od njih tvrdile su da je reč o ogromnoj vulkanskoj erupciji, druge da je reč o kometi čiji je sastav uglavnom činio led, a ne čvrsti kamen iz svemira. Neke teorije polazile su od toga da je eksplozija nastala kada se "crna rupa sudarila sa Zemljom", dok su neke išle čak dotle da su tvrdile kako su vanzemaljci iz NLO-a oborili meteor da bi spasili Zemlju.

Narod Ivenki, koji naseljava taj deo Rusije, verovao je da iza ekspolozije stoji gnevan bog Ogdi.

"Čula se iznenadna buka i snažna eksplozija. Eksploziju je pratio zvuk kao da kamenje pada sa neba ili kao kada pucaju puške. Zemlja je drhtala", opisao je događaj jedan Sibirac, koji se nalazio oko 40 milja od epicentra.

"Postalo je toliko vruće, da nisam to mogao da podnesem. Kao da mi je košulja gorela", rekao je drugi izvor. "Hteo sam da pocepam košulju, da je bacim. Onda se začuo jak prasak, odtleo sam nekoliko metara", prenosi "Dejli mejl" izjave svedoka.

Jaka eksplozija izazvala je ogromne talase čak do Britanije, a prašina od eksplozije obasjala je noćno nebo iznad Evrope i Amerike.

U Sibiru pao neidentifikovani leteći objekat


Od prve sovjetske ekspedicije, koja je posetila ovaj udaljeni region Sibira, ono što je najviše zbunjivalo naučnike i stvaralo konfuziju, bilo je to što nije bilo ostataka ruševina, poput kratera koje su na površini napravili fragmenti meteorita.

Italijanski naučnik Luka Gasperini sa Univerziteta u Bolonji dugo je verovao da je jezero Čeko, jezero u obliku kratera oko pet milja udaljeno od epicentra, zapravo veza koja je nedostajala u Tunguskoj misteriji.

Seizmička merenja koja je sproveo Gasperinijev tim na dnu jezera, pokazala su da se sediment formirao pre oko sto godina. Oni su zaključili da se ispod dna jezera nalazi gust kameni sadržaj i da je reč o ostatku meteorita koji je eksplodirao.

Prema italijanskoj teoriji, dva tela ušla su u atmosferu. Jedno je eksplodiralo na oko pet milja iznad zemlje, a drugo je udarilo u Zemlju, formirajući jezero Čeko.

Sada su ruski naučnici ispitali sediment iz najdubljeg dela jezera, oko 50 metara ispod površine, i sproveli geohemijske i biohemijske analize.

Njihova studija ukazuje na to da je uzorak sa najveće dubine star oko 280 godina, što znači da je jezero verovatno čak i starije.

"Pored toga, u tunguskoj oblasti postoje i druga duboka jezera kružnog oblika, koja izgledaju kao jezero Čeko, i verovatno imaju isto geološko poreklo", navodi se u izjavi iz istraživačkog centra Ruskog geografskog društva u sibirskoj oblasti.

"Geološki, jezero izgleda mlado. Ali ne dovoljno mlado da bi bilo jezero-krater, koji je izazvala ekspolzija u Tunguskoj", izvestio je sibisrki "Tajms". List piše i da razlog za njegovo formiranje ostaje tajna.

Konfuzija oko ovog fenomena ostaje, ali bi odgovor mogao da bude da je reč o meteoritu koji je eksplodirao u vazduhu.

U tom delu Sibira 2013. godine pronađeni su uzorci stena, koje imaju meteoritsko poreklo. Poznato je da se formiraju kada meteorit udari u Zemlju, ali su isto tako mogle da potiču od drugih meteorskih kiša.