Predsednik Rusije Vladimir Putin napušta svoje uticajno mesto skoro kao puki siromah – sa 149.000 dolara na računima u banci.
Posle osam godina vladanja, predsednik Rusije u odlasku iz Kremlja Vladimir Putin sebe smatra najbogatijim čovekom na svetu – međutim, mereno emocijama a ne novcem, tvrdi akter ruskog preporoda.
„Ja sakupljam osećanja. Moje bogatstvo je to što su mi narod, a možda i Bog, dva puta poverili da predvodim jednu tako veliku zemlju kakva je Rusija”, odgovorio je Putin (novinaru Asošijetid presa ), upitan februara ove godine o tačnosti navoda koji upućuju na nešto sasvim obratno tome – da će predsednik otići iz Kremlja kao bogataš rekorder, s kapitalom koji ga čini jednim od najimućnijih na svetu. Reč je o tobože četrdeset milijardi dolara, posedovanih iza paravana drugih ličnosti.
Službeno, kako piše "Politika", Putin „od čije je ruke” zavisilo hoće li ruski milijarderi profitirati ili stradati, u koje će oblasti ili zemlje i pod kojim uslovima investirati, a kakvih će se odluka naprotiv kloniti, napušta svoje uticajno mesto skoro kao puki siromah – sa 149.000 dolara na računima u banci.
S toliko novca, u Rusiji je teško, na primer, iškolovati dvoje dece. Ali podatak je iz Putinove lične prijave imovine izbornoj komisiji, u kojoj stoji da šef države mimo novca ima još samo stan u St. Peterburgu (odakle je rodom ), komadić zemlje blizu Moskve i dva „oldtajmera” sovjetske izrade.
Žamor o Putinovom blagu traje od jesenas, kada su britanski „Gardijan” i nemački „Velt” objavili da predsednik Rusije posredno kontroliše 37 odsto Surgutnjeftegaza, četiri i po odsto Gazproma i 50 odsto Gunvora, kompanije za trgovinu naftom, bazirane u Švajcarskoj.
Gunvor je treći po veličini svetski trgovac naftom i 30 odsto ruskog petrolejskog izvoza brodovima propušta se kroz ruke „Švajcaraca”. Njegov suosnivač i suvlasnik je Genadij Timčenko – bivši kagebeovac „biznismen”, a tobože zapravo samo figura koja zastupa Putina.
Zahvaljujući političkim vezama, Gunvor je navodno bio povlašćen u dobijanju poslova. Imao ih je i od Rosnjefta, ruskog glavnog naftaša čijom upravom rukovodi Sećin, zamenik šefa administracije predsednika Putina, objavljeno je.
Štampa je svoje navode zasnovala na izjavi Stanislava Belkovskog (Institut nacionalne strategije), politologa koji se bavi izučavanjem odnosa u vrhu vlasti, a Belkovski se pozvao na izvore u samom Kremlju, međutim bez imena informatora.
Krajem decembra 2007, „Gardijan” je objavio pismo Gunvora, kojim se opovrgava tačnost navoda da je Putin u ikakvoj vezi s tom kompanijom ili da je pak njen suvlasnik. Demanti je potpisaoTorbjorn Tornkvist, direktor i drugi vlasnik, tvrdeći da je potpuno netačno da predsednik Putin poseduje ili prihoduje od Gunvora.
„Najveći deo akcija kompanije pripada njenim osnivačima, Genadiju Timčenku i meni, a manji – trećem investitoru. Ni jedna jedina akcija te organizacije ne pripada predsedniku Putinu, ili nekome koji je s njim u vezi”, napisao je Tornkvist.
Tornkvist sluti da su „poneke od netačnih priča o Gunvoru” nastale na osnovu pojedinosti da je njegov partner „gospodin Timčenko zaista poznavao predsednika Putina, pre nego što je ovaj postao poznata ličnost”. Ipak, nagađati o njihovoj „zajedničkoj prošlosti u KGB, ili zajedničkom 'biznisu' daleko je od istine”, rečeno je u demantiju.
S demantijem Gunvora na stranicama, novine su se onda vratile ponovo Belkovskom. Politolog ni ovog puta nije otkrio svog informativnog „insajdera”, ali ostao je pri onome što je rekao. Belkovski tvrdi da Gunvor demantijem nastoji da „izmeni kontekst” – jer, nije se ni reklo da tamo negde ima nekih akcija s Putinovim imenom. Umesto papira, postoji „neprozirna mreža” sa „of šor” čvorovima, upletena tako da krajnji finansijski korisnik bude Putin...
Poenta ruskog politologa je u zaključku da se unutar Kremlja hrvu u borbi za vlast međusobno netrpeljivi klanovi, i da neko ko je nezadovoljan smenom na tronu, već drži i antiputinski dosije. Opozicioni političar Boris Njemcov „uverava da će to biti predmet istrage”, kada dođe vreme da se iskrenije zakopa po događajima „Putinove ere”. A, opet, neki treći, čak i ne zalazeći u pojedinosti, sumnjaju da šef Kremlja može biti svetački čist, kada su svi drugi oko njega i čitava Rusija do srži korumpirani.
I tako se, u potrazi za potvrdom, došlo i do direktnog pitanja Putinu, na februarskoj konferenciji za novinare, kada je predsednik izjavio da su mu duboka osećanja draža od bogatstva. Ipak, nije ostao dužan ni novinarima (čiji rad, uzgred rečno, još od potapanja podmornice „Kursk” i tokom celog mandata nikada nije ni uvažavao ) – koji, kako kaže, pokupe „izduvke iz nečijeg nosa”, pa ih onda razvlače po „svojim listićima”. „Gardijan” i „Velt” su valjda ti „listići”.
(MONDO)
„Ja sakupljam osećanja. Moje bogatstvo je to što su mi narod, a možda i Bog, dva puta poverili da predvodim jednu tako veliku zemlju kakva je Rusija”, odgovorio je Putin (novinaru Asošijetid presa ), upitan februara ove godine o tačnosti navoda koji upućuju na nešto sasvim obratno tome – da će predsednik otići iz Kremlja kao bogataš rekorder, s kapitalom koji ga čini jednim od najimućnijih na svetu. Reč je o tobože četrdeset milijardi dolara, posedovanih iza paravana drugih ličnosti.
Službeno, kako piše "Politika", Putin „od čije je ruke” zavisilo hoće li ruski milijarderi profitirati ili stradati, u koje će oblasti ili zemlje i pod kojim uslovima investirati, a kakvih će se odluka naprotiv kloniti, napušta svoje uticajno mesto skoro kao puki siromah – sa 149.000 dolara na računima u banci.
S toliko novca, u Rusiji je teško, na primer, iškolovati dvoje dece. Ali podatak je iz Putinove lične prijave imovine izbornoj komisiji, u kojoj stoji da šef države mimo novca ima još samo stan u St. Peterburgu (odakle je rodom ), komadić zemlje blizu Moskve i dva „oldtajmera” sovjetske izrade.
Žamor o Putinovom blagu traje od jesenas, kada su britanski „Gardijan” i nemački „Velt” objavili da predsednik Rusije posredno kontroliše 37 odsto Surgutnjeftegaza, četiri i po odsto Gazproma i 50 odsto Gunvora, kompanije za trgovinu naftom, bazirane u Švajcarskoj.
Gunvor je treći po veličini svetski trgovac naftom i 30 odsto ruskog petrolejskog izvoza brodovima propušta se kroz ruke „Švajcaraca”. Njegov suosnivač i suvlasnik je Genadij Timčenko – bivši kagebeovac „biznismen”, a tobože zapravo samo figura koja zastupa Putina.
Zahvaljujući političkim vezama, Gunvor je navodno bio povlašćen u dobijanju poslova. Imao ih je i od Rosnjefta, ruskog glavnog naftaša čijom upravom rukovodi Sećin, zamenik šefa administracije predsednika Putina, objavljeno je.
Štampa je svoje navode zasnovala na izjavi Stanislava Belkovskog (Institut nacionalne strategije), politologa koji se bavi izučavanjem odnosa u vrhu vlasti, a Belkovski se pozvao na izvore u samom Kremlju, međutim bez imena informatora.
Krajem decembra 2007, „Gardijan” je objavio pismo Gunvora, kojim se opovrgava tačnost navoda da je Putin u ikakvoj vezi s tom kompanijom ili da je pak njen suvlasnik. Demanti je potpisaoTorbjorn Tornkvist, direktor i drugi vlasnik, tvrdeći da je potpuno netačno da predsednik Putin poseduje ili prihoduje od Gunvora.
„Najveći deo akcija kompanije pripada njenim osnivačima, Genadiju Timčenku i meni, a manji – trećem investitoru. Ni jedna jedina akcija te organizacije ne pripada predsedniku Putinu, ili nekome koji je s njim u vezi”, napisao je Tornkvist.
Tornkvist sluti da su „poneke od netačnih priča o Gunvoru” nastale na osnovu pojedinosti da je njegov partner „gospodin Timčenko zaista poznavao predsednika Putina, pre nego što je ovaj postao poznata ličnost”. Ipak, nagađati o njihovoj „zajedničkoj prošlosti u KGB, ili zajedničkom 'biznisu' daleko je od istine”, rečeno je u demantiju.
S demantijem Gunvora na stranicama, novine su se onda vratile ponovo Belkovskom. Politolog ni ovog puta nije otkrio svog informativnog „insajdera”, ali ostao je pri onome što je rekao. Belkovski tvrdi da Gunvor demantijem nastoji da „izmeni kontekst” – jer, nije se ni reklo da tamo negde ima nekih akcija s Putinovim imenom. Umesto papira, postoji „neprozirna mreža” sa „of šor” čvorovima, upletena tako da krajnji finansijski korisnik bude Putin...
Poenta ruskog politologa je u zaključku da se unutar Kremlja hrvu u borbi za vlast međusobno netrpeljivi klanovi, i da neko ko je nezadovoljan smenom na tronu, već drži i antiputinski dosije. Opozicioni političar Boris Njemcov „uverava da će to biti predmet istrage”, kada dođe vreme da se iskrenije zakopa po događajima „Putinove ere”. A, opet, neki treći, čak i ne zalazeći u pojedinosti, sumnjaju da šef Kremlja može biti svetački čist, kada su svi drugi oko njega i čitava Rusija do srži korumpirani.
I tako se, u potrazi za potvrdom, došlo i do direktnog pitanja Putinu, na februarskoj konferenciji za novinare, kada je predsednik izjavio da su mu duboka osećanja draža od bogatstva. Ipak, nije ostao dužan ni novinarima (čiji rad, uzgred rečno, još od potapanja podmornice „Kursk” i tokom celog mandata nikada nije ni uvažavao ) – koji, kako kaže, pokupe „izduvke iz nečijeg nosa”, pa ih onda razvlače po „svojim listićima”. „Gardijan” i „Velt” su valjda ti „listići”.
(MONDO)
