Godina za planetom ličila je na futuristički horor film, usled neekološkog ponašanja i grešaka koje se mogu pripisati "ljudskom faktoru".
O tome svedoči i izlivanje hemikalija u reku Songhua, na severoistoku Kine, što je milione Kineza ostavilo bez vode za piće, dok su svet zaprepastili teroristički napadi u londonskom gradskom prevozu (7. jula), u kojima su poginule 52 osobe, budući da bombaši-samoubice nisu bili "uvezeni" pripadnici Al Kaide, već islamski ekstremisti rodjeni u Velikoj Britaniji.
Godina 2005. započela je nevidjenim slikama smrti, haosa, očaja i ljudske bede i nemoći pred veličinom razaranja cunamija u Indijskom okeanu, a nastavila se razornim pohodom uragana Katrina, koji je uništio Nju Orleans, obrušio se na Kankun i mesta u Meksičkom zalivu, Karibima i Centralnoj Americi. Najteži uragan u poslednjih 100 godina, u kome je poginulo više od 1.300 ljudi, a poplave potopile četiri petine Nju Orleansa, izazvao je najveću seobu gradskog stanovništva u američkoj istoriji.
O tome svedoči i izlivanje hemikalija u reku Songhua, na severoistoku Kine, što je milione Kineza ostavilo bez vode za piće, dok su svet zaprepastili teroristički napadi u londonskom gradskom prevozu (7. jula), u kojima su poginule 52 osobe, budući da bombaši-samoubice nisu bili "uvezeni" pripadnici Al Kaide, već islamski ekstremisti rodjeni u Velikoj Britaniji.
Godina 2005. započela je nevidjenim slikama smrti, haosa, očaja i ljudske bede i nemoći pred veličinom razaranja cunamija u Indijskom okeanu, a nastavila se razornim pohodom uragana Katrina, koji je uništio Nju Orleans, obrušio se na Kankun i mesta u Meksičkom zalivu, Karibima i Centralnoj Americi. Najteži uragan u poslednjih 100 godina, u kome je poginulo više od 1.300 ljudi, a poplave potopile četiri petine Nju Orleansa, izazvao je najveću seobu gradskog stanovništva u američkoj istoriji.
"Omiljeni" svetski državnik
Katrina je, medjutim, imala i političke posledice - podrila je popularnost američkog predsednika Džordža Buša, već poljuljanu "zaglibljivanjem" njegove administracije i vojske u Iraku. Svet se pitao kako je moguće da najveća svetska sila tako sporo reaguje kad treba spasavati ljude, posebno "obojene", u sopstvenoj zemlji.
Bušovoj popularnosti, koja je pala ispod 40 odsto, pošto je osvojio drugi mandat u Beloj kući, naškodila je i vest o pogibiji više od 2.100 američkih vojnika u Iraku, njegovo zalaganje da američke snage ostanu u toj zemlji i polemika oko zaštite gradjanskih sloboda u globalnom ratu protiv terorizma.
Američki Kongres je prihvatio amandman o zabrani mučenja zatvorenika posle skandala sa zlostavljanjima u iračkom zatvoru Abu Graib, u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi, a bavio se i skandalima oko tajnih zatvora CIA za osumnjičene teroriste u istočnoj Evropi i svetu.
Bušovoj popularnosti, koja je pala ispod 40 odsto, pošto je osvojio drugi mandat u Beloj kući, naškodila je i vest o pogibiji više od 2.100 američkih vojnika u Iraku, njegovo zalaganje da američke snage ostanu u toj zemlji i polemika oko zaštite gradjanskih sloboda u globalnom ratu protiv terorizma.
Američki Kongres je prihvatio amandman o zabrani mučenja zatvorenika posle skandala sa zlostavljanjima u iračkom zatvoru Abu Graib, u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi, a bavio se i skandalima oko tajnih zatvora CIA za osumnjičene teroriste u istočnoj Evropi i svetu.
Sadam se i dalje bori...
Ni evropskoj dvadesetpetorici nije bilo lako u prošloj godini, s obzirom da su Francuzi, a potom i Holandjani odbacili na referendumu nacrt novog Evropskog ustava. Evropa je, medjutim, pokrenula istorijski točak daljeg proširenja, otpočinjanjem formalnih razgovora s muslimanskom Turskom, otvarajući time perspektivu da se njene granice prošire do Azije i Bliskog istoka.
Španija je imala probleme s ilegalnim imigrantima iz Afrike južno od Sahare, dok je Francuska dospela u žižu javnosti kada je predsednik Žak Širak proglasio vanredno stanje u pokušaju da smiri neprilagodjenje gradjane afro-arapskog porekla u najvećoj pobuni koja je zahvatila predgradja francuskih gradova u poslednjih 40 godina.
I dok nije bilo svetskog medija u kojem se svakodnevno nisu mogle naći vesti o otmicama i pogibijama u Iraku, pažnju je privuklo sudjenje svrgnutom iračkom predsedniku Sadamu Huseinu i, najzad, parlamentarni izbori na koje su se Iračani masovno odazvali u nadi da će okončati američku okupaciju.
Španija je imala probleme s ilegalnim imigrantima iz Afrike južno od Sahare, dok je Francuska dospela u žižu javnosti kada je predsednik Žak Širak proglasio vanredno stanje u pokušaju da smiri neprilagodjenje gradjane afro-arapskog porekla u najvećoj pobuni koja je zahvatila predgradja francuskih gradova u poslednjih 40 godina.
I dok nije bilo svetskog medija u kojem se svakodnevno nisu mogle naći vesti o otmicama i pogibijama u Iraku, pažnju je privuklo sudjenje svrgnutom iračkom predsedniku Sadamu Huseinu i, najzad, parlamentarni izbori na koje su se Iračani masovno odazvali u nadi da će okončati američku okupaciju.
Povlačenje iz Gaze
Posebnu pažnju privuklo je i septembarsko povlačenje Izraela iz pojasa Gaze i sporazum Izraela i palestinskih vlasti o otvaranju granica Gaze počev od 25. novembra, što je ukazalo na mogućnost da se bliskoistočni problem pokrene s mrtve tačke.
Krizu oko iranskog nuklearnog programa i pretnje vezane za akciju Saveta bezbednosti UN produbila je, medjutim, izjava predsednika te zemlje Mahmuda Ahmadinežada da "Izrael treba izbrisati s mape".
Krizu oko iranskog nuklearnog programa i pretnje vezane za akciju Saveta bezbednosti UN produbila je, medjutim, izjava predsednika te zemlje Mahmuda Ahmadinežada da "Izrael treba izbrisati s mape".
Ptičji grip
Kada su se donekle zalečile posledice cunamija, u zemljotresu u Južnoj Aziji, 8. oktobra, poginulo je 87.000 ljudi. Milioni ljudi u tom delu sveta dočekali su zimu bez krova nad glavom, dok su, nastavljajući debatu o globalnom otopljavanju, klimatolozi 2005. označili kao jednu od najolujnijih, najvrelijih i najsušnijijih godina u proteklom stoleću.
Ekstremni klimatski uslovi kao da su pogodovali i pojavi novih, do tada nepoznatih bolesti, koje, zajedno sa sidom i siromaštvom u Africi i Aziji, prete uništenju i istrebljenju čovečanstva.
Ptičji grip, koji je prvo pogodio Aziju, pojavio se i u Evropi i stavio u karantine čitava sela, dok su vlade vredno uskladištavale lek "tamiflu" u strahu da opaki virus ne mutira i počne da se prenosi s čoveka na čoveka.
Ekstremni klimatski uslovi kao da su pogodovali i pojavi novih, do tada nepoznatih bolesti, koje, zajedno sa sidom i siromaštvom u Africi i Aziji, prete uništenju i istrebljenju čovečanstva.
Ptičji grip, koji je prvo pogodio Aziju, pojavio se i u Evropi i stavio u karantine čitava sela, dok su vlade vredno uskladištavale lek "tamiflu" u strahu da opaki virus ne mutira i počne da se prenosi s čoveka na čoveka.
Otišao Jovan, došao Benedikt
Beli dim iz Sikstinske kapele označio je (19. aprila) izbor novog poglavara rimokatoličke crkve Benedikta XVI, na mesto preminulog pape Jovana Pavla II.
U 2005. umrli su princ Renije od Monaka i lovac na naciste, borac za prava šest miliona Jevreja nastradalih u nacističkim logorima smrti Simon Vizental, dok je u atentatu automobila bombe ubijen bivši libanski premijer Rafik Hariri.
U 2005. umrli su princ Renije od Monaka i lovac na naciste, borac za prava šest miliona Jevreja nastradalih u nacističkim logorima smrti Simon Vizental, dok je u atentatu automobila bombe ubijen bivši libanski premijer Rafik Hariri.
Nobelovci
Na izborima, odnele su pobedu, ujedno za ženska prava, Angela Merkel prva zena nemački kancelar, Elen Džonson -Sirlif, prva žena predsednik jedne afričke države - Liberije i Čileanka Mišel Bašle, nekadašnja žrtva režima diktatora Augusta Pinočea.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je britanski pisac Harold Pinter, istinski humanista i borac za prava potlačenih, dok je to prestižno priznanje za mir pripalo Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju, sa sedištem u Beču, i njenom direktoru Muhamedu el Baradeiju.
(Tanjug/MONDO)
Nobelovu nagradu za književnost dobio je britanski pisac Harold Pinter, istinski humanista i borac za prava potlačenih, dok je to prestižno priznanje za mir pripalo Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju, sa sedištem u Beču, i njenom direktoru Muhamedu el Baradeiju.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.