Centar je opremljen sa 2.000 kamera, višestrukim sistemom provera i superkompjuterom koji predviđa ishode budućih vojnih operacija.

Ruski državni medij RT, kojem je dozvoljeno da snimi centar, piše da bi strani agenti uživali kada bi ušli Nacionalni komandni centar za odbranu, koji kontroliše sve aktivnosti ruskih oružanih snaga.

Centar je smešten u impresivnom zdanju na reci Moskvi.

"Biometrijski uređaj skenira vene na vašem dlanu, a kada prolazite kroz kapiju meri se vaša težina", objašnjava oficir.

Sve što je sumnjivo beleži gotovo 2.000 kamera, dok senzori beleže biološko zagađenje, kao i hemijsko i radioaktivno.

"Sistem prati sve mobilne komunikacije unutar kompleksa", kaže Dmitrij Litvinov, šef Integrisanog centra za bezbednost.

Svi koji rade u centru moraju da prođu medicinski prelged pre svake smene, dok se stroge provere fizičke sposobnosti obavljaju svaka tri meseca.

Gotovo svi poslovi u Komandnom centru su strogo poverljivi, a manji nivo poverljivosti je u delu centra koji nadgleda svakodnevne aktivnosti vojske.

Centar je podeljen u sektore u kojima oficiri nadgledaju vojne nabavke i proveravaju zdravstvene kartone vojnika i oficira.

U centru rade i analitičari i oni koji se bave obukom i vežbama.

U realnom vremenu je moguće nadgledati vojne aktivnosti hiljadama kilometara daleko, dok se preko kamera za nadzor direktno prati proizvodnja helikoptera Mi-27 u južnoj Rusiji.

Oficiri u komandnom centru prate i ruske odbrambene sisteme na Krimu i nadgledaju kretanje izviđačkih aviona koji redovno lete duž granice, dok je protivvazdušna odbrana neprekidno u stanju visoke pripravnosti.

"Američki bespilotni špijunski dron 'Global hok' uzleteo je iz vazuhoplovne baze u Italiji. Kada dođe na 50 kilometara od granice Rusije, naši lovci će ga presresti i ispratiti van ruskog vazdušnog prostora", kaže general avijacije Viktor Sevostjanov.

Najsavremenija tehnika i procedure koriste se i za čuvanje dokumenata.

Vojska ima svoju elektronsku mrežu, poput interneta, koja povezuje sve vojne jedinice, što omogućava brzi razmenu vitalnih i poverljivih informacija.

U zgradi komandnog centra dnevno se šalje i primi 40.000 elektronskih poruka.

Nacionalni komandni centar ne kontroliše samo dnevne aktivnosti vojske, nego pomoću superkompjutera predviđa kako će se voditi i budući ratovi, koristeći prethodna ratna iskustva, i tako doprinosi određivanju vojne strategije.

"Uzmimo rat u Jugoslaviji kao primer. To je bila velika NATO operacija. Angažovanje NATO mornarice, raketa, premeštanje vojnih efektiva, kao i same razdaljine, sve se analizira. Mašina (kompjuter) nam kaže da su različite situacije 90 odsto slične onome što se dogodilo u Srbiji i tada znamo da će se to najverovatnije ponovo dogoditi, pa preduzimamo odgovarajuće mere", rekao je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

Superkompjuter može da procesuira ekvivalent od 850 knjiga u sekundi, a ruska vojska koristi manje od polovine tog kapaciteta.