Rusija i SAD potpisale su u utorak dugo ocekivani pakt o civilnoj nuklearnoj saradnji koji će omogućiti kompanijama dve zemlje da prošire bilateralnu nuklearnu trgovinu.
Rusija i SAD potpisale su u utorak dugo ocekivani pakt o civilnoj nuklearnoj saradnji koji će omogućiti kompanijama dve zemlje da prošire bilateralnu nuklearnu trgovinu.
Sporazum će kompanijama obe zemlje otvoriti rastuće nuklearno tržište u SAD i ogromna ruska polja uranijuma. Bez dogovora, saradnja potencijalno vredna milijarde dolara bila je veoma ograničena i zahtevala je zvanični pristanak.
Nakon današnjeg sporazuma, kompanije će same moći da sklapaju poslove.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom saopštila je da će danas potpisani sporazum dati pravnu osnovu za saradnju.
Sporazum su potpisali šef Rosatoma Sergej Kirijenko i američki ambasador u Moskvi Vilijam Berns.
"Potpisivanje dokumenta omogućiće normalan razvoj atomske emergije i ciklusa nuklearnog goriva, i istovremeno smanjiti rizik proliferacije atomskog naoružanja", piše u saopštenju Rosatoma.
Na samitu grupe osam najrazvijenijih država sveta 2006. u Sankt Peterburgu, predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin pozdravili su sporazum ali je sledilo protivljenje nekih američkih kongresmena, zbog ruske saradnje sa Iranom.
Danas potpisani pakt nazvan je Sporazum 123 zbog toga što potpada pod odeljak 123 američkog Akta o atomskoj energiji.
Putin će sutra formalno predati dužnost svom nasledniku Dmitriju Medvedevu, a jedan ruski zvanicnik ocenio je za Rojters kao "simbolično što je sporazum potpisan poslednjeg dana Putinovog mandata".
U SAD, sporazum mora da dobije podršku u Kongresu, koji ima rok od 90 dana da se izjasni. Ukoliko se uopšte ne izjasni, sporazum stupa na snagu. Ako se kongresmeni usprotive, moraju da usvoje rezoluciju o neslaganju.
Ruski parlament takodje mora da ratifikuje sporazum.
Rusija pokušava da udje na obećavajuća nuklearna tržista SAD i Evropske unije. Putin je reformisao ruski nuklearni sektor kako bi podstakao njegovu konkurentnost i otvorio ga za svetske atomske kompanije.
Nuklearni gigant Atomenergoprom, za koji zvaničnici kažu da je atomska verzija Gasproma, i osnovan je da bi konkurisao najvećim nuklearnim kompanijama na svetskom tržištu.
(Beta)
Sporazum će kompanijama obe zemlje otvoriti rastuće nuklearno tržište u SAD i ogromna ruska polja uranijuma. Bez dogovora, saradnja potencijalno vredna milijarde dolara bila je veoma ograničena i zahtevala je zvanični pristanak.
Nakon današnjeg sporazuma, kompanije će same moći da sklapaju poslove.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom saopštila je da će danas potpisani sporazum dati pravnu osnovu za saradnju.
Sporazum su potpisali šef Rosatoma Sergej Kirijenko i američki ambasador u Moskvi Vilijam Berns.
"Potpisivanje dokumenta omogućiće normalan razvoj atomske emergije i ciklusa nuklearnog goriva, i istovremeno smanjiti rizik proliferacije atomskog naoružanja", piše u saopštenju Rosatoma.
Na samitu grupe osam najrazvijenijih država sveta 2006. u Sankt Peterburgu, predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin pozdravili su sporazum ali je sledilo protivljenje nekih američkih kongresmena, zbog ruske saradnje sa Iranom.
Danas potpisani pakt nazvan je Sporazum 123 zbog toga što potpada pod odeljak 123 američkog Akta o atomskoj energiji.
Putin će sutra formalno predati dužnost svom nasledniku Dmitriju Medvedevu, a jedan ruski zvanicnik ocenio je za Rojters kao "simbolično što je sporazum potpisan poslednjeg dana Putinovog mandata".
U SAD, sporazum mora da dobije podršku u Kongresu, koji ima rok od 90 dana da se izjasni. Ukoliko se uopšte ne izjasni, sporazum stupa na snagu. Ako se kongresmeni usprotive, moraju da usvoje rezoluciju o neslaganju.
Ruski parlament takodje mora da ratifikuje sporazum.
Rusija pokušava da udje na obećavajuća nuklearna tržista SAD i Evropske unije. Putin je reformisao ruski nuklearni sektor kako bi podstakao njegovu konkurentnost i otvorio ga za svetske atomske kompanije.
Nuklearni gigant Atomenergoprom, za koji zvaničnici kažu da je atomska verzija Gasproma, i osnovan je da bi konkurisao najvećim nuklearnim kompanijama na svetskom tržištu.
(Beta)
