Grenland je na putu da postane nezavisan od Danske, ocenjuju analitičari, a s tim se slaže i danski premijer Andreas Rasmunsen, javio je britanski BBC.
Grenland je na putu da postane nezavisan od Danske, ocenjuju analitičari, a s tim se slaže i danski premijer Andreas Rasmunsen, javio je britanski BBC.
Na najvećem ostrvu na svetu u novembru će biti odžan referendum o tome u kom pravcu bi trebalo razvijati samoupravu koju ova teritorija trenutno uživa.
Grenland je od 1953. godine sastavni deo Danske, a od 1979. uživa pravo na samoupravu.
Dansko-grenlandska komisija je, kako ukazuje BBC, posle četiri godine rada objavila izveštaj u kojem zaključuje da narod Grenlanda ima pravo na samoopredeljenje.
Komisija je istina preporučila širu autonomiju, ali danski premijer Andreas Rasmusen kaže da nema sumnje da je rad komisije na široj autonomiji "prvi korak ka nezavisnosti", naveo je londonski radio.
Prema zaključcima zajedničke komisije, Grenland bi trebalo da preuzme kontrolu nad upravom prirodnih resursa, pravosuđem i policijom. Vlasti Grenlanda bi takođe bile konsultovane u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima i odbrane, koja su trenutno u nadležnosti Kopenhagena.
Više od 80 odsto teritorije Grenlanda pokriveno je ledom i velika većina stanovnika su Eskimi. Ostrvo je tokom istorije održavalo bliske veze sa skandinavskim zemljama, naročito sa Norveškom i Danskom, mada je geografski bliže Severnoj Americi.
Danas, međutim, neki gradjani poput pisca Lote Enuk, Dankinje koja je detinjstvo i mladost provela na Grenlandu, smatraju da ostrvo treba da bude nezavisno.
"Mislim da Grenland zaslužuje da bude nezavisan - na kraju krajeva, to ostrvu ima malo zajedničkog sa Danskom", rekla je ona BBC-u.
To je, prema njenim rečima, bilo vidljivo i po sticanju prava na samoupravu krajem 70-tih godina, kada je Grenland počeo da se povezuje sa Eskimima u Kanadi i Rusiji, kao i ostalim narodima u Arktičkom krugu.
"Takođe, između Grenlanda i Danske postoji problem jezika. Umesto da su na Grenlandu radili na poboljšanju svog jezika i možda na stvaranju zajednickog alfabeta za sve Eskime, morali su da uče danski - pa su završili govoreći dva jezika, ali oba loše", dodala je Enuk.
Grenland je nekoliko godina po sticanju prava na samoupravu pod vrhovnom vlašću Danske izašao iz tadašnje Evropske ekonomske zajednice, koja je potom prerasla u Evropsku uniju.
Članovi komisije, koji su preporučili široku autonomiju za Grenland, takođe su se sporili o tome kako deliti prihode od prirodnih bogatstava, naročito od eksploatacije nafte kojom je, kako se veruje, izuzetno bogato dno Arktičkog okeana.
(Tanjug/MONDO)
Na najvećem ostrvu na svetu u novembru će biti odžan referendum o tome u kom pravcu bi trebalo razvijati samoupravu koju ova teritorija trenutno uživa.
Grenland je od 1953. godine sastavni deo Danske, a od 1979. uživa pravo na samoupravu.
Dansko-grenlandska komisija je, kako ukazuje BBC, posle četiri godine rada objavila izveštaj u kojem zaključuje da narod Grenlanda ima pravo na samoopredeljenje.
Komisija je istina preporučila širu autonomiju, ali danski premijer Andreas Rasmusen kaže da nema sumnje da je rad komisije na široj autonomiji "prvi korak ka nezavisnosti", naveo je londonski radio.
Prema zaključcima zajedničke komisije, Grenland bi trebalo da preuzme kontrolu nad upravom prirodnih resursa, pravosuđem i policijom. Vlasti Grenlanda bi takođe bile konsultovane u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima i odbrane, koja su trenutno u nadležnosti Kopenhagena.
Više od 80 odsto teritorije Grenlanda pokriveno je ledom i velika većina stanovnika su Eskimi. Ostrvo je tokom istorije održavalo bliske veze sa skandinavskim zemljama, naročito sa Norveškom i Danskom, mada je geografski bliže Severnoj Americi.
Danas, međutim, neki gradjani poput pisca Lote Enuk, Dankinje koja je detinjstvo i mladost provela na Grenlandu, smatraju da ostrvo treba da bude nezavisno.
"Mislim da Grenland zaslužuje da bude nezavisan - na kraju krajeva, to ostrvu ima malo zajedničkog sa Danskom", rekla je ona BBC-u.
To je, prema njenim rečima, bilo vidljivo i po sticanju prava na samoupravu krajem 70-tih godina, kada je Grenland počeo da se povezuje sa Eskimima u Kanadi i Rusiji, kao i ostalim narodima u Arktičkom krugu.
"Takođe, između Grenlanda i Danske postoji problem jezika. Umesto da su na Grenlandu radili na poboljšanju svog jezika i možda na stvaranju zajednickog alfabeta za sve Eskime, morali su da uče danski - pa su završili govoreći dva jezika, ali oba loše", dodala je Enuk.
Grenland je nekoliko godina po sticanju prava na samoupravu pod vrhovnom vlašću Danske izašao iz tadašnje Evropske ekonomske zajednice, koja je potom prerasla u Evropsku uniju.
Članovi komisije, koji su preporučili široku autonomiju za Grenland, takođe su se sporili o tome kako deliti prihode od prirodnih bogatstava, naročito od eksploatacije nafte kojom je, kako se veruje, izuzetno bogato dno Arktičkog okeana.
(Tanjug/MONDO)
