Mikrobi su zarobljeni prilikom formiranja gipsanih struktura pre 10.000 godina do 50.000 godina, a vođa istraživanja Penelopa Boston rekla je da je reč o nesvakidašnjem otkriću.

"Drugi timovi su tvrdili da su našli i starije organizme koji su bili još živi, ali u ovom slučaju organizmi su vrlo neobični, nisu u bliskom srodstvu ni sa čim što nalazimo u svim genetskim bazama podataka" rekla je Penelopa Boston, koja je direktorka Instituta NASA za astrobiologiju u Kaliforniji.

Meksičke pećine ranije su istraživali rudari u potrazi za srebrom i drugim plemenitim metalima, ali su one danas zanimljive naučnicima koji proučavaju ekstremofile - mikrobe koji preživljavaju u ekstremnim uvjetima.

U pećinama je temperatura između 40 stepeni Celzijusa i 60 stepeni, vazduh izrazito vlažan i povišena je kiselost.

Svetlost ne dopire do podzemnih jezera, pa svi organizmi preživljavaju hemosintezom - hrane se mineralima iz kamenja.

Naučnici su i ranije pronalazili mikrobe u pećinama, ali je ovo prvi put da su ih pronašli u kristalima gipsa, dugačkih i do jednog metra.

Penelopa Boston i njen tim su sterilnim alatima bušili gipsane kristale i došli do malih "džepova" u kristalima. U "džepovima" su se skrivale bakterije.

Iako su bile potpuno neaktivne, u njima se nisu odvijali biološki procesi, pa su naučnici bakterije uspeli da ožive u laboratoriji.

Osim što su otkrivene nepoznate vrste mikroba, otkriće je značajno i za astrobiologiju, jer su organizmi pronađeni u uslovima kakvi bi mogli da vladaju u nekim mestima u Sunčevom sistemu izvan Zemlje.

"Astrobiološka veza je očigledna i ovo ćemo dodati u atlas mogućnosti koje možemo primeniti na druge planete", rekla je Penelopa Boston.

Mnogi stručnjaci veruju da će oblici života koje će ljudi nekada eventualno pronaći van Zemlje u Sunčevom sistemu najverovatnije biti mikroorganizmi koji preživljavaju zahvaljujući hemosintezi.