Senator Barak Obama ima ubedljivu prednost nad senatorkom Hilari Klinton u trci za nominaciju demokratskog kandidata na američkim predsedničkim izborima 4. novembra, ali će, prema najnovijim anketama, na izborima u Zapadnoj Virdžiniji pretrpeti poraz.
Senator Barak Obama ima ubedljivu prednost nad senatorkom Hilari Klinton u trci za nominaciju demokratskog kandidata na američkim predsedničkim izborima 4. novembra, ali će, prema najnovijim anketama, na izborima u Zapadnoj Virdžiniji pretrpeti poraz.
Pobeda u Zapadnoj Virdžiniji donosi samo 28 delegata od 2,025 potrebnih za nominaciju, tako da ovo glasanje neće imati mnogo uticaja na trku.
To je razlog što se Obama, izgleda, već okrenuo planiranju kampanje protiv svog krajnjeg konkurenta iz Republikanske stranke, senatora Džona Mekejna.
Umesto zadržavanja u Zapadnoj Virdžiniji, Obama je odlučio da prisustvuje glasanju u Senatu u Vašingotnu, a ne očekuje se da će se mnogo truditi ni u Kentakiju, dok mu je u Oregonu, prema istraživanjima, pobeda već zagarantovana.
Primarni izbori završavaju se 3. juna, a demokrate zvanično biraju kandidata na Nacionalnoj konvenciji u avgustu.
Za Klintonovu, izbori u Zapadnoj Virdžiniji su prilika da zabeleži bar neki trijumf pre nego što ispadne ili se povuče iz trke, što joj mnogi preporučuju.
Poznata po gotovo opsesivnoj ambiciji, supruga bivšeg predsednika Bila Klintona za sada ne odustaje, a analitičari se ovih dana ne bave toliko time da li će ispati iz trke, koliko time šta bi mogao biti razlog ovakve upornosti.
Razlog bi, kako se ocenjuje, mogle biti finansijske teškoće u koje je zapala njena kampanja, ali i nada da bi je, ukoliko dovoljno ojača, Obama mogao uzeti za kandidata za potpredsednika.
Prema američkim propisima, takmac koji sam odluči da izađe iz kampanje ne može da po završetku nominacije traži donacije za namirenje troškova. Budući da je Klintonova, prema izvešajima medija, lično pozajmila oko 11 od 20 miliona dolara koliko joj je nedostajalo, odustajanjem od kampanje bi ličnom porazu dodala i finasijski gubitak.
Njen tim ukazuje da Klintonova istrajava, u želji da pokaže da ima premoć u državama kao što su Zapadna Virdžinija i Kentaki, a koje su važne za demokrate u predsedničkoj trci.
Analitičari, međutim, veruju da bi razlog upornosti pre mogla biti nada da će uspesi u ovim državama povećati šanse da joj Obama ponudi mesto kandidata za potpredsednika u predsedničkoj kampanji protiv republikanaca, koga će Obama uskoro morati da odabere.
Iako odavno zaostaje u apsolutnom broju birača i delegata, Klintonova je do sada verovala i da može da računa na podršku tzv. supedelegata. Obama je juče prvi put zabeležio vođstvo i na ovom planu.
Broj delegata se utvrđuje u skladu sa glasovima dobijenim na lokalnom i državnom nivou i njihov broj se razlikuje od države do države. "Superdelegati" su istaknuti članovi stranke i funkcioneri koji ne podležu izboru. Onii po svom nahođenju glasaju na Nacionalnoj konvenciji.
Prema izveštajima agencija, Obama trenutno ima podršku 1,697 delegata. Za partijsku nominaciju potrebni su glasovi 2,025 delegata. Demokratskih delegata ima 4.047, a supedelegata 794.
(Tanjug)
Pobeda u Zapadnoj Virdžiniji donosi samo 28 delegata od 2,025 potrebnih za nominaciju, tako da ovo glasanje neće imati mnogo uticaja na trku.
To je razlog što se Obama, izgleda, već okrenuo planiranju kampanje protiv svog krajnjeg konkurenta iz Republikanske stranke, senatora Džona Mekejna.
Umesto zadržavanja u Zapadnoj Virdžiniji, Obama je odlučio da prisustvuje glasanju u Senatu u Vašingotnu, a ne očekuje se da će se mnogo truditi ni u Kentakiju, dok mu je u Oregonu, prema istraživanjima, pobeda već zagarantovana.
Primarni izbori završavaju se 3. juna, a demokrate zvanično biraju kandidata na Nacionalnoj konvenciji u avgustu.
Za Klintonovu, izbori u Zapadnoj Virdžiniji su prilika da zabeleži bar neki trijumf pre nego što ispadne ili se povuče iz trke, što joj mnogi preporučuju.
Poznata po gotovo opsesivnoj ambiciji, supruga bivšeg predsednika Bila Klintona za sada ne odustaje, a analitičari se ovih dana ne bave toliko time da li će ispati iz trke, koliko time šta bi mogao biti razlog ovakve upornosti.
Razlog bi, kako se ocenjuje, mogle biti finansijske teškoće u koje je zapala njena kampanja, ali i nada da bi je, ukoliko dovoljno ojača, Obama mogao uzeti za kandidata za potpredsednika.
Prema američkim propisima, takmac koji sam odluči da izađe iz kampanje ne može da po završetku nominacije traži donacije za namirenje troškova. Budući da je Klintonova, prema izvešajima medija, lično pozajmila oko 11 od 20 miliona dolara koliko joj je nedostajalo, odustajanjem od kampanje bi ličnom porazu dodala i finasijski gubitak.
Njen tim ukazuje da Klintonova istrajava, u želji da pokaže da ima premoć u državama kao što su Zapadna Virdžinija i Kentaki, a koje su važne za demokrate u predsedničkoj trci.
Analitičari, međutim, veruju da bi razlog upornosti pre mogla biti nada da će uspesi u ovim državama povećati šanse da joj Obama ponudi mesto kandidata za potpredsednika u predsedničkoj kampanji protiv republikanaca, koga će Obama uskoro morati da odabere.
Iako odavno zaostaje u apsolutnom broju birača i delegata, Klintonova je do sada verovala i da može da računa na podršku tzv. supedelegata. Obama je juče prvi put zabeležio vođstvo i na ovom planu.
Broj delegata se utvrđuje u skladu sa glasovima dobijenim na lokalnom i državnom nivou i njihov broj se razlikuje od države do države. "Superdelegati" su istaknuti članovi stranke i funkcioneri koji ne podležu izboru. Onii po svom nahođenju glasaju na Nacionalnoj konvenciji.
Prema izveštajima agencija, Obama trenutno ima podršku 1,697 delegata. Za partijsku nominaciju potrebni su glasovi 2,025 delegata. Demokratskih delegata ima 4.047, a supedelegata 794.
(Tanjug)
