UN su u ponedeljak na konferenciji u Dablinu pozvale države sveta da podrže zabranu upotrebe kasetnih bombi pošto je ta vrsta municije krajnje nepouzdana.
Predstavnici više od 100 država okupili su se u irskoj prestonici na konferenciji koja će trajati dve nedelje, posvećenoj kasetnim bombama. Konferencija je organizovana u nadi da će učesnici uspeti da se slože o zabrani tog smrtnosnog oružja, javlja agencija Rojters.
Međutim, na konferenciji ne učestvuju predstavnici SAD, Kine i Rusije koje se protive globalnoj zabrani te municije.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun poručio je u video poruci učesnicima konferencije da treba zabraniti upotrebu, razvoj, proizvodnju, skladištenje i prebacivanje tih bombi.
Kasetne bombe su naprave koje se prilikom eksplozije raspršuju u stotine sitnih projektila - "bombica", a nedetonirane bombice stvaraju svojevrsno "minsko polje" u kojem godinama posle oružanog sukoba stradaju civili.
Žrtve te municije bili su poslednjih godina civili u Srbiji, Iraku, Avganistanu i Libanu. Prema podacima Programa UN za razvoj (UNDP), 13.000 ljudi je povređeno ili poginulo od kasetnih bombi širom sveta a većina njih u Laosu, Vijetnamu i Avganistanu.
Pregovori o zabrani upotrebe kasetnih bombi počeli su prošle godine u Norveškoj, a najveći zagovornici usvajanja sporazuma su nevladine organizacije poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).
Predsednik MKCK Jakob Kelenberg za BBC kaže da je svestan da se, zbog protivljenja uticajnih zemalja poput SAD, Rusije, Kine, Izraela i Velike Britanije, kasetne bombe ne mogu potpuno zabraniti.
"Naš cilj je da se što je pre moguće usaglasimo oko ugovora o prekidu korišćenja kasetne municije čije su posledice po civilno stanovništvo potpuno neprihvatljive. Ako bismo išli na potpunu zabranu, umanjili bismo izglede da se napravi dobar ugovor", kaže on.
Kalenberg zato ukazuje da je potrebno u što kraćem roku usvojiti obavezujuća pravila o moratorijumu na upotrebu kasetnih bombi.
Velika Britanija koja za razliku od SAD, Rusije i Kine učestvuje na dablinskoj konferenciji, ne želi da se liši dva sistema kasetne municije kojima raspolaže.
Protivnici zabrane kasetnih bombi tvrde da najmodernije verzije te municije sadrže sisteme za samouništavanje čime se uklanja dugoročna opasnost po civilno stanovništvo.
Ipak, zabranu kasetnih bombi podržalo je u pismu dnevniku "Tajms" devet britanskih generala, uključujući Majkla Rouza i Ruperta Smita - bivše komandante mirovnih snaga UN u BiH.
(Beta)
Predstavnici više od 100 država okupili su se u irskoj prestonici na konferenciji koja će trajati dve nedelje, posvećenoj kasetnim bombama. Konferencija je organizovana u nadi da će učesnici uspeti da se slože o zabrani tog smrtnosnog oružja, javlja agencija Rojters.
Međutim, na konferenciji ne učestvuju predstavnici SAD, Kine i Rusije koje se protive globalnoj zabrani te municije.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun poručio je u video poruci učesnicima konferencije da treba zabraniti upotrebu, razvoj, proizvodnju, skladištenje i prebacivanje tih bombi.
Kasetne bombe su naprave koje se prilikom eksplozije raspršuju u stotine sitnih projektila - "bombica", a nedetonirane bombice stvaraju svojevrsno "minsko polje" u kojem godinama posle oružanog sukoba stradaju civili.
Žrtve te municije bili su poslednjih godina civili u Srbiji, Iraku, Avganistanu i Libanu. Prema podacima Programa UN za razvoj (UNDP), 13.000 ljudi je povređeno ili poginulo od kasetnih bombi širom sveta a većina njih u Laosu, Vijetnamu i Avganistanu.
Pregovori o zabrani upotrebe kasetnih bombi počeli su prošle godine u Norveškoj, a najveći zagovornici usvajanja sporazuma su nevladine organizacije poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).
Predsednik MKCK Jakob Kelenberg za BBC kaže da je svestan da se, zbog protivljenja uticajnih zemalja poput SAD, Rusije, Kine, Izraela i Velike Britanije, kasetne bombe ne mogu potpuno zabraniti.
"Naš cilj je da se što je pre moguće usaglasimo oko ugovora o prekidu korišćenja kasetne municije čije su posledice po civilno stanovništvo potpuno neprihvatljive. Ako bismo išli na potpunu zabranu, umanjili bismo izglede da se napravi dobar ugovor", kaže on.
Kalenberg zato ukazuje da je potrebno u što kraćem roku usvojiti obavezujuća pravila o moratorijumu na upotrebu kasetnih bombi.
Velika Britanija koja za razliku od SAD, Rusije i Kine učestvuje na dablinskoj konferenciji, ne želi da se liši dva sistema kasetne municije kojima raspolaže.
Protivnici zabrane kasetnih bombi tvrde da najmodernije verzije te municije sadrže sisteme za samouništavanje čime se uklanja dugoročna opasnost po civilno stanovništvo.
Ipak, zabranu kasetnih bombi podržalo je u pismu dnevniku "Tajms" devet britanskih generala, uključujući Majkla Rouza i Ruperta Smita - bivše komandante mirovnih snaga UN u BiH.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.