Marinaleda je gradić u Andaluziji, na jugu Španije, koji na površini od 25 kilometara kvadratnih ima oko 2.700 stanovnika.
Stanovnici Marinalede ne boje se da izraze svoja politicka uverenja. Umesto bleštavih reklama i brendova — ulicna umetnost u obliku grafita i murala sa porukama podrške i solidarnosti sa zemljama poput Kube i Venecuele.
Ulice nose nazive slavnih boraca za radnicka prava kao što su Federiko Garsija Lorka i Pablo Neruda.
Dok se ostatak Španije bori sa domacom oligarhijom i stranim bankama koje su preuzele zemlju, odluke u ovom gradicu donose se direktno demokratskim putem na nedeljnim sastancima koje obicno posecuje oko 300-400 ljudi.
Dok je nezaposlenost u Španiji dostigla stopu od 27 odsto, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost.
Život u SFRJ: Raj ili pakao? (VIDEO)
Navala za useljenjem je tolika da je uvedena lista cekanja za useljenje — a ceka se i po dve godine.
Do sada je izgradeno oko 350 kuca, a u iduce dve godine trebalo bi da se izgradi oko još 250. Prosecna mesecna plata za zaposlene iznosi 1.200 evra mesecno.
Možda vam se ne cini mnogo, ali kad se pogleda cena stanovanja koja kod njih iznosi 15 evra mesecno, jasno je da se sa takvom platom može sasvim pristojno živetim, prenosi "Sputnjik".
Grad takode osigurava pristup besplatnom internetu.
Fascinantan je i sportski sadržaj u ovom gradu sa jedva 2.000 stanovnika — dva fudbalska terena, košarkaški teren, teren za tenis, skvoš i odbojku, bazen. Svi su oni besplatno na raspolaganju stanovnicima (osim bazena za koji se placa godišnja naknada).
Marinaleda ima i svoju crkvu, ali je ucestvovanje u crkvenim aktivnostima veoma slabo.
U ovom gradu ljudi sami sebi grade kuce, a jedan od njih je i David Gonzales Molina.
Najsrecnije selo na svetu: Svakom po 400.000 evra
Nakon što je najmanje dve godine proveo kao registrovani gradanin Marinalede, od lokalnih vlasti dobija materijal potreban za izgradnju kuce, a tek nakon što je izgradi pocece da placa 15 evra mesecno toj istoj vladi kako bi se refundirali troškovi korišcenog materijala.
Naravno, buduci da ne znaju svi da grade kucu, vlasti u pomoc šalju profesionalne gradevinare i arhitekte koji pomažu pri izgradnji.
Kuce se ne mogu prodati, cime se sprecava mogucnost profitiranja.
Jednom mesecno u gradu se obeležava tzv. Crvena nedelja kada neko na plenumu iznese ideju o tome kako bi grad mogao postati još bolji ili lepši. Ukoliko ideja bude prihvacena, volonteri obave taj posao.
Nekad se radi o cišcenju ulica ili popravkama na kucama.
Grad ima i svoju vlastitu televiziju i radio kanale, a nedavno je gošca u studiju bila i sama Cegevarina cerka. Policija ovde ne postoji.
"Prema španskom zakonu, mi bismo prema broju stanovnika trebalo da imamo izmedu cetiri i sedam policajaca. Ali mi ih ne želimo ovde. Jer baš zato što se sve zasniva na dobrovoljnoj bazi, jer se zajedno borimo i zajedno krojimo naše živote, postoji vrlo visok stepen koegzistencije", objašnjava gradonacelnik.
