Štajnmajer je danas u Varšavi, priznajući neprolaznu odgovornost Nemačke za strahote Drugog svetskog rata, apelovao da Evropa i Nemci i Poljaci nastave zajedničkim putem pomirenja i dobrog susedstva.
"Kao gost iz Nemačke stojim pred vama na ovom mestu bos. Sa zahvalnošću gledam na borbu poljskog naroda za slobodu, u bolu odajem poštu patnji žrtava. Molim za oproštaj za istorijsku krivicu Nemaca i priznajem odgovornost koja ne može da prođe", kazao je Stajnmajer pred Grobom neznanog junaka na Trgu Pilsudskog u Varšavi.
Predsednik Nemačke kazao je da patnje i stradanja ne mogu da se izmere, ali da to ne znači da smo lišeni obaveze da saučestvujemo u patnji žrtava, upravo suprotno.
"Što dalje je rat, to je važnije pamćenje. Rat završava kad utihne oružje, ali njegove posledice traju pokoljenjima. To nasleđe je bolno, ali mi, Nemci, ga prihvatamo i nosimo dalje. Kao predsednik Nemačke zajedno sa kancelarkom Angelom Merkel kažem svim Poljacima: nećemo zaboraviti. Ranu koji su Nemci zadali Poljacima. Nikada nećemo zaboraviti", kazao je Štajnmajer.
Predsednik Štajnmajer je naglasio da zbog te istorijske krivice za to što su započeli ratne strahote u Evropi i svetu Nemci danas imaju obavezu da za ujedinjenu Evropu čine više, da daju veći doprinos njenoj bezbednosti, više ulažu u njeno blagostanje, više osluškuju druge.
Štajnmajer je upozorio da Nemačka opterećena odgovornošću za istorijske krivice nema nikakvo prava na nacionalizam.
"Nikada više nacionalizam. Nemci ne smeju nikada više da viču ´Nemačka iznad svega´. Nikada više narodi ne smeju da se izdižu nad druge, rase iznad drugih rasa. Našiočevi i majke izvukli su pouku iz istorije. Pružili su ruku pomirenja, zajedno krenuli putem u budućnost, putem dobrog susedstva, saradnje i mira", rekao je Štajnmajer.
Predsednik Poljske Andžej Duda koji je kao prvi od tri zvanice, uz predsednika Nemačke još i potpredsednika SAD Majka Pensa dobio čast da se danas iz Varšave obrati Evropljanjima, zahvalio je prvo svim borcima protiv fašizma iz svih naroda u svim krajevima sveta.
"Odajemo veliku poštu svim žrtvama Drugog svetskog rata. Pognuli smo glave, ljubimo ruke borcima, onima koji su se borili za vašu i našu slobodu na svim frontovima sveta. Zahvaljujemo vam, gde god da ste na svetu", kazao je predsednik Duda.
Poljski predsednik optužio je nekadašnje saveznike i velike sile da su žmureći u strahu od rata popustili Hitlerovim suludim ambcijama i tako dočekali još strašniji rat nego što su nastojali da izbegnu.
"Možda ne bi bilo Drugog svetskog rata da su se zemlje Zapada odlučno suprotstavile anšlusu Austrije, da su postavile odlučni zid imperijalističkim ambicijama Hitlera, njegovim suludim vizijama, da su se suprotstavili pogromima Jevreja još u Nemačkoj pre rata, da su se usprotivili rasparčavanju Čehoslovačke", kazao je Duda.
Poljski predsednik apelovao je na saveznike iz EU i NATO koji danas zajedno obeležavaju godišnjicu u Varšavi da najvažnija lekcija i pouka iz ratnih strahota započetih pre 80 godina bude to da, kako je naglasio, žmurenje nije recept za očuvanje mira.
"To je samo dozvola za dalje napade. Moraju da budu sankcije, moraju da budu odlučni potezi. Gruzija 2008. godine, Ukrajina 2014. godine. Do danas je okupacija, zarobljenici, pomeraju se granice. Ne smemo to da dozvolimo. To je naša odgovornost pred društvima Evrope i sveta da više nikada neće biti oružane agresije, da se drama nikad više ; ne ponovi", kazao je Duda.
Godišnjicu Poljska obeležava na centralnoj svečanosti izuzetno u Varšavi, a ne kao ranijih godina u Gdanjsku, u krugu sadašnjih saveznika iz EU i NATO a ne kao ranijih godina uz prisustvo šefova država i vlada tadašnjih saveznika u antifašističkoj borbi, na čelu sa Rusijom, kao naslednicom SSR-a.
Bez pozivnice je tako ostao predsednik Rusije Vladimir Putin što je Rusija oštro kritikovala, upozorivši još u martu da je bilo kakvo obeležavanje godišnjice bez Rusije koja je podnela tolike žrtve i dala takav doprinos borbi protiv fašističke Nemačke, čijih 600.000 vojnika je položilo život samo za slobodu Poljaka, ne može biti potpuno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe nije pozvan na ceremoniju, tim povodom je konstatovao da je "interesantno da oni koji su najviše stradali nisu dobili poziv u Poljsku na obeležavanje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, kao ni mi koji smo među najstradalnijima"
Vučić je poručio da je potpuni revizionizam istorije u toku u poslednje vreme, čemu ćemo morati da se suprotstavljamo istinom i činjenicama.