"I majmun i čovek u jednom“, kažu stručnjaci o otkriću fosila neobičnog stvorenja koje je naučnicima pružilo prvi uvid u poslednjeg zajedničkog pretka majmuna i ljudi, budući da su fosili iz ovog perioda retki.
Nazvan Danuvius guggenmosi po keltskom bogu reka, primat širokih grudi takođe je pomerio unazad vremenski okvir kada su se naši preci uspravili na dve noge.
Na osnovu kostiju danuvijusa, stručnjaci su zaključili da se životinja kretala na jedinstven način – ljuljajući se od grane do grane i hodajući po tlu.
Danuvijus je bio oko metar visok i težak 30ak kilograma.
"To je karika koja nedostaje. Zaprepastili smo se kada smo videli koliko su neke njegove kosti slične ljudskim a ne kostima velikih majmuna“, rekla je paleontolog Madlen Boem. "Nismo to očekivali“, dodala je ona.
Majmun je takođe imao i palčeve na stopalima što znači da je mogao da hoda.
Na osnovu zuba, stručnjaci su utvrdili da je danuvijus pripadao izumrloj vrsti majmuna koji su živeli u Evropi od sredine miocena, pre nekih 16 do 5 miliona godina.
Majmun je imao široke grudi, dugačku kićmu i šire bokove i kolena, poput ljudi.
Ostaci su pronašeni u planinskoj oblasgti Algau, popularnoj kod turista zbog dvoraca kao iz bajke.
Stručnjaci su pronašli ostatke bar četiri stvorenja – jednog mužjaka, dve ženke i mladunčeta.
Skelet odraslog mužjaka bio je toliko dobro očuvan da su stručnjaci uspeli da detaljno opišu njegove udove i telo i ispitaju nekoliko funkcionalno važnih zglobova poput lakta, članka na ruci, kuka, kolena i nožnih članaka.
Tako su došli do zaključka da je danuvijus imao čvrst i snažan stisak i stopala nalik ljudskim, dok su mu zglobovi na rukama bili pokretljivi a imao je šake sa zakrivljenim prstima.
"Naš poslednji zajednički predak sa velikim majmunima možda uopšte nije ličio na šimpanzu, niti bilo kog drugog primata već na danuvijusa“, rekla je Boem.