Gradonačelnik Venecije Luiđi Brugnaro izjavio je da će proglasiti stanje katastrofe i upozorio na ozbiljnu štetu, prenosi Rojters.
"Situacija je dramatična. Tražićemo od vlade da nam pomogne, Cena će biti visoka. Ovo je rezultat klimatskih promena", napisao je Brugnaro na Twitteru.
U poplavama u Veneciji poginule su dve osobe. Jednog čoveka je udarila struja kada mu je voda prodrla u kuću, a o drugom smrtnom slučaju nema detaljnijih informacija.
Visina vode na Trgu Svetog Marka prešla je jedan metar.
Bazilika Svetog Marka poplavljena je šesti put u 1.200 godine, od čega su se četiri poplave desile u poslednjih 20 godina, a najskorija je bila u oktobru 2018. godine.
Za sada nema izveštaja o šteti u bazilici.
Na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se kako duboka voda teče kao reka ulicama Venecije, kao i visoki talasi koji udaraju brodove privezane kod Duždove palate.
Gradski zvaničnici kažu da je visina talasa bila 187 centimetara, što je nešto manje od rekorda od 194 centimetra, zabeleženog 1966. godine.
Jake kiše pogodile su proteklih dana veći deo Italije, donoseći poplave, posebnona jugu zemlje, a loše vreme prognozira se i za naredne dane.
U Splitu duvao najjači jugo u ovom veku
Portal Index piše da je posebno u Dalmaciji jak jugo nosio sve pred sobom, čupao stabla i bacao ih po automobilima i putevima.
Mnogi putevi su blokirani, a materijalna šteta je velika.
Podrumi Dioklecijanove palate u Splitu poplavljeni su.
Osim obilne kiše, podignut je nivo mora, pa je uprkos postavljenim pumpama voda prodrla u Dioklecijanovu palatu.
Domarima Muzeja grada Splita u izbacivanju vode iz podruma od ranog jutra pomažu i vatrogasci, a jaka kiša i dalje pada, javio je lokalni portal Dalmacija danas.
Predeo Istre jugo sa veoma jakim, orkanskim udarima pogodio je sinoć.
Od jutros jugo je u slabljenju i menja pravac u jugozapadni i zapadni vetar.
Udari vetra koji su juče na dubrovačkom području prelazili 140 km/h, a u Splitu je na zvaničnoj DHMZ stanici na Marjanu zabeležen orkanski udar od 134,28 km/h.
Treća je to, kažu, najveća brzina juga u Splitu zvanično zabeležena u poslednjih 60 godina.
Jači udar juga zabeležen je 24. novembra 1987. godine, kada je duvao 138,60 km/h i 1. februara 1986., kada je izmereno 149,04 km/h.
More je poplavilo kompletne niže delove obale, a u nekim delovima Kaštela more je dopiralo do kućnih pragova.
Koliko je situacija bila alarmantna, pokazuje i to što su iz Grada Kaštela delili građanima džakove s peskom.
Poplavljeni su bili i obalni delovi brojnih gradova na obali i ostrvima, od Dubrovnika, preko Omiša, Splita, Trogira i Šibenika, pa sve do Istre i ostrva.
Poplavljene su plaže, rive, kuće i poslovni prostori, talasi su razbijali brodove o obalu, a neke su i potopljeni.
Prava šteta biće poznata tek nakon što nevreme prođe.
Danas se nastavlja umereno do pretežno oblačno vreme uz povremenu kišu, a ujutro u unutrašnjosti i mestimičnu maglu.