Zabranjeno je nositi naočare na poslu
Japan ima prilično strog kodeks oblačenja. Ženska poslovna odeća po pravilu se sastoji od crne jakne, bele košulje, suknje i cipela s malom potpeticom. U poslednje vreme, mnoge japanske kompanije su počele da zabranjuju ženama da nose naočare. To su pre svega organizacije u uslužnom sektoru: hotelijerstvu, kozmetologiji, salonima lepote. Zabrane je doneta zato što se smatra naočare ne pokazuju lepotu očiju, skrivaju šminku i kvare izgled uopšte.Rukovodioci preduzeća veruju da bez naočara žena izgleda mnogo ženstvenije i to pozitivno utiče na prestiž kompanije i kvalitet rada.
Ženski vagoni
U japanskom javnom prevozu muškarci često uznemiravaju žene. Ovaj fenomen čak ima i svoje ime — čikan. Kada je broj pritužbi na muškarce počeo da raste, vlada je preduzela mere, a u japanskoj podzemnoj železnici pojavili su se vagoni samo za žene. Takvi vagoni se obično nalaze na kraju voza, a muškarcima je strogo zabranjen ulazak, što je regulisano novčanim kaznama. Osoblje metroa takođe nadgleda putnike i sprečava prisustvo muškaraca u ženskom prevozu. Naravno, izuzeci su napravljeni za decu i muškarce sa invaliditetom.
Vlada se takođe pobrinula za žene koje do kasno rade i vraćaju se kući po mraku. U ovom slučaju, postoji taksi sa ženskim vozačima, a namenjen je samo ženama i deci.
Mesta rezervisana samo za žene
Ali ženski vagoni nisu jedino mesto u Japanu gde nećete sresti muškarca: postoje kafići, pa čak i biblioteke za žene. Takođe postoje razlike u plaćanju robe i usluga. Na primer, medicinske usluge i neka roba za muškarce su skuplji. Pored toga, u mnogim javnim institucijama postoje dani kada su veliki popusti za žene. Za muškarce takav sistem nije predviđen.
Diskriminacija u profesiji
Žene u Japanu teže dobijaju posao. Čak i ako žena ima više znanja i iskustva, poslodavci će i dalje pre zaposliti muškarca. I pristojna plata češća je kod muškaraca. Ako žena ima sreće sa radnim mestom, moguće je da će dobiti nižu platu od svog kolege u sličnom položaju sa istim odgovornostima. I umesto porodiljskog odsustva, trudnica može da dobije otkaz.
Ako žena koja traži posao nije udata, odbijanje poslodavca može biti opravdano činjenicom da će se udati i odustati, jer će je izdržavati suprug. Takođe, poslodavac može smatrati da neudata žena ima gadan karakter ili bilo koje druge nedostatke, što takođe ne ide na korist njenom zaposlenju.
Žena upravlja porodičnim budžetom
Nakon udaje, žena najčešće napušta posao. U porodici drži pod kontrolom i roditeljstvo i sve finansije. Čak i ako radi, ima sve obaveze u kućnim poslovima.
Supruga najčešće upravlja porodičnim budžetom kod japanskih parova, uprkos činjenici da u većini slučajeva samo muškarac radi i obezbeđuje porodicu. Štaviše, muž ponekad uopšte ne vidi novac, jer mu se plata odmah prenosi na bankovni račun njegove žene, a on dobija džeparac od nje.
Samohrana majka u Japanu
Posebni zakoni odnose se i na samohrane majke. Procenat razvoda i vanbračnih trudnoća je prilično mali, ali ipak postoji i čak raste. Ako je žena ostala sama zbog smrti muža usled nesreće (ili iz drugog „plemenitog“ razloga, kako smatraju Japanci), onda će joj možda biti pružena dobra pomoć.
Ako se žena razvede ili se jednostavno ne zna ko je otac deteta, suočiće se sa teškim osudama. U takvim slučajevima samohrana majka verovatno neće moći da dobije normalan posao. Međutim, može pokušati da postigne državne subvencije: sredstva su mala, ali od njih je moguće živeti.
U tim situacijama, majka i dete ne smeju sebi da priušte skupe stvari (telefone prestižnih modela, računare, putovanja) jer postoji mogućnost da izgube pomoć ili da ona bude umanjena za iznos troškova „luksuznog predmeta“.
Žena bi trebalo da bude slabija od muškarca
Devojke u Japanu ne treba da budu pametnije, jače ili spretnije od momka.
Čak i ako je tako, mora da bude osetljiva na muškarce: da im popušta ili se pretvara. Takođe, devojke ne bi trebalo da razgovaraju glasno, još manje da viču, da arogantno ili nepristojno komuniciraju ili nekako pokažu svoju lidersku poziciju.
Nije prihvatljivo ni privlačiti pažnju muškarca svojim izgledom ili postupcima i generalno pokazivati bilo kakve znakove pažnje prema muškarcu. Ne mogu ga pozvati u kafić, zagrliti ili poljubiti (čak ni u obraz).
Žena ne može postati suši-majstor
Predstavnici poznatih japanskih restorana kažu da žene nisu pogodne za ulogu sušista kuvara. A to je zbog činjenice da, prema mišljenju kuvara, ženske ruke, u zavisnosti od hormonskih promena povezanih sa menstrualnim ciklusom, mogu postati toplije ili hladnije, što će pokvariti ukus sušija.