"Naše tri zemlje se tim postupkom ne pridružuju kampanji maksimalnog pritiska na Iran", navodi se u zajedničkom saopštenju ministara, aludirajući da Evropa ne želi da se pridruže politici američkih sankcija.
Pokretanje mehanizma rešavanja spora, kojim je Pariz pretio nekoliko nedelja, moglo bi da dovede do vraćanja sankcija UN Iranu.
Evropljani ipak ne žele da "žure na prelazak" na sankcije već da izvrše pritisak na Iran kako bi opstao nuklearni sporazum postignut 2015. godine, a iz kojeg su SAD jednostrano istupile pre više od godinu dana.
"Delujemo u dobroj nameri u primarnom cilju očuvanja sporazuma i u iskrenoj nadi pronalska rešenja zastoja putem konstruktivnog diplomatskog dijaloga i ostajući u tom okviru", naveli su šefovi diplomatije Francuske Žan-Iv LDrian, Nemačke Hajko Mas i Velike Britanije Dominik Rab.
Oni su izrazili nadu da će se Iran vratiti "potpunom poštovanju" obaveza prema nuklearnom sporazumu.
Teheran je 5. januara saopštio da dodatno smanjuje svoje obaveze prema sporazumu kao odgovor na američko istupanje iz dogovora i ponovno uvođenje sankcija.
Iranske vlasti su tada navele da nisu u obavezi da ograniče broj centrifuga koje se koriste za proizvodnju nuklearnog goriva. Dodale su da ostaju "privržene dogovoru" odbacujući američki poziv da odustanu od sporazuma. Pored evropskih zemalja, potpisnice sporazuma su Kina i Rusija.
Evropljani strahuju da bi odustajanje od nuklearnog sporazuma predstavljalo pretnju celom regionu.