Ovo je pangolin, mali sisar koji izgleda kao oklopnik (armadilja) obučen u artičoku. Zadivljujuće, oklopnik i pangolin uopšte nisu blizak rod ali je njihova sličnost savršen primer konvergentne evolucije,
Dve vrste evoluiraju svaka za sebe ali zbog spoljnih uslova funkcionalno slično. U ovom slučaju, to znači ključni razlog je kopanje jazbina i hranjenje mravima ili termitima, piše Nationalgeographic.rs.
Uprkos sličnostima, pangolin je zaista posebna životinja. On potiče od jedinstvene vrste sisara koja datira iz vremena kada su dinosaurusi hodali Zemljom, pre oko 80 miliona godina.
Pangolin je ujedno i jedini sisar čije telo prekriva krljušt. Ona stvara veoma efikasnu zaštitu od prirodnih neprijatelja. Kada ga napadnu, pangolin se sklupča u loptu, a oštra krljušt formira skoro neprobojan oklop.
Ali to nije sve, drugi odbrambeni sistem uključuje emisiju štetne kiseline koja ima užasan miris.
Naćžalost, jedna od ovih vrsta uskoro bi mogla da izumre
Džoel Sartore, fotograf magazina National Geographic, autor je zanimljivog kratkog filma koji upozorava šta bi sve planeta mogla da izgubi ukoliko ne obratimo pažnju na vrste koje su ugrožene.
Pangolin je toliko jedinstven da su taksonomisti morali da ga svrstaju u zaseban red ljuskavaca ili Pholidota. Red obuhvata osam vrsta - četiri koje žive u Africi i četiri koje žive u Aziji.
Pangolini su noćne, samačke i stidljive životinje. Njihov jezik je duži od tela, neke vrste mogu da vise zakačene repom, dok druge mogu da iskopaju toliku jazbinu da čovek može komotno da stoji u njoj.
Pangolini, takođe, nežno odgajaju svoje mladunce. Majka na svom repu nosi svoje mladunce tokom prva tri meseca njihovih života. Nakon toga oni počinju da hodaju, ali još uvek su svi na okupu sve do druge godine, kada sazrevaju i onda se upuštaju u svoj sopstveni samački život.
NEKO MASKOTA A NEKO NA TANJIRU
Nažalost, armadiljo i on se razlikuju i po stepenu pažnje koju dobijaju. Dok se jedan slavio kao maskota Svetskog fudbalskog prvenstva u Brazilu, drugi je služio kao hrana zbog čega je na ivici izumiranja.
Neverovatnih 100.000 pangolina se ulovi svake godine. Kao rezultat, svih osam vrsta pangolina je ugroženo, s tim što su dve azijske vrste dospele na listu kritično ugroženih. Uprkos tome, ilegalna trgovina cveta.
U jednom naročito strašnom slučaju, 42 pangolina su spasena od lovokradica iz Vijetnama i predata šumskim rendžerima, koji su ih umesto puštanja u prirodno stanište, prodali restoranima za preko 11.000 dolara. Iako je novac zaplenjen, rendžeri nikada nisu osuđeni za svoj zločin - što je veoma čest slučaj u ilegalnoj trgovini pangolinima.
Njihovo skupo meso (kilogram može koštati čak 250 dolara, što je oko 27.800 dinara) predstavlja delikates i statusni simbol u Kini i Vijetnamu.
Supa od fetusa pangolina prodaje se kao eliksir za sve "muške probleme".
Njihova krljušt se, takođe, veoma ceni budući da se u tradicionalnoj medicini tvrdi da one leče sve od akni do raka, uprkos činjenici da su uglavnom sačinjene od keratina - što je isti, hemijski identičan protein koji se nalazi u našim noktima, rogovima nosoroga i kandžama ptica.
Ono što ih čini jedinstvenim - činjenica da su jedini sisari koji imaju krljušt - može biti njihova najveća mana. Verovanje u Kini da pangolini imaju medicinsku vrednost nije potkrepljena apsolutno nijednim naučnim dokazom.
Verovanje potiče iz drevnih priča o sposobnostima pangolina da kopaju. Njihovo ime na kineskom bukvalno znači "životinja koja može da prokopa brdo", što ne deluje kao preterivanje budući da neki pangolini navodno mogu da prokopaju i beton.
Međutim, drevni mit ide još dalje i govori da hranjenje ovom životinjom može omogućiti ljudima da upiju snagu pangolina i razbiju mnogobrojne biološke barijere.