Nikada ranije toliko ruskih aviona i osoblja nije sletelo u jednu članicu NATO-a, konstatuje italijanski list Republika, otvarajući, kao i drugi italijanski mediji pitanje koliko je korona virus promenio globalnu političku scenu, te idemo li ka novoj verziji "Hladnog rata".
U prvi plan, posle zdravstvenih, naravno, izbijaju pitanja političkih i ekonomskih posledica pandemije, kao i pitanje - u kojoj meri je Evropska unija pomogla svojoj članici Italiji u ovoj krizi i da li se Rim okrenuo Moskvi i Pekingu.
Evroskepticizam je u porastu u Italiji, a predsednik Serđo Matarela je u obraćanju građanima putem video poruke rekao da je ovo "tužna stranica istorije" i da Evropa mora da interveniše pre nego što bude kasno.
"Nadam se da svi u potpunosti razumeju, pre nego što bude kasno, ozbiljnost ove pretnje Evropi. Solidarnost se ne podrazumeva samo prema vrednostima Unije, već je i u zajedničkom interesu", rekao je Matarela.
Fajnenšal tajms (FT) u tekstu koji govori o pomoći Rusije Italiji u borbi s virusom korona ("Russia sends Italy coronavirus aid to underline historic ties") podseća da je i srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao da "evropska solidarnost ne postoji" nakon što je EU pooštrila ograničenja na izvoz ključne medicinske opreme za države koje nisu članice EU kao što je Srbija.
Kina je u više navrata uputila lekare i dopremila medicinsku opremu kao pomoć Italiji, državi koja je prva članica Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7) koja se priključila kineskom novom Putu svile.
Pojedini analitičari smatraju i da Kina ima takav pristup globalnoj krizi u cilju unapređenja ugleda te zemlje posle "propusta i tajnovitosti" po izbijanju zaraze u Vuhanu.
Pored Kine, pomoć Italiji u epidemiji virusa Kovid-19 poslala je i Rusija.