/autor teksta i fotografija: Tanja Zorić, novinar/
Iz Švedske se, specijalno za čitaoce MONDO, javila naša nekadašnja koleginica Tanja Zorić, koja već nekoliko godina živi u Stokholmu. Objašnjava i "fenomen" Šveđana i njihovog potpuno drugačijeg ponašanja od ostalih u vreme pandemije korona virusa.
Evo teksta!
"Sve je OK, tata. Izolovala sam se u mom 'selu'. Evo, baš danas posejah malo povrća. Vraćam se korenima, ali bukvalno. Da, da, čitam o nonšalantom stavu Šveda prema koroni. Kritike stižu sa svih strana. Ali, ovde su svi disciplinovani, poštuju pravila i nije im potreban niko da im lupa packe”, pokušala sam da razvedrim mog 78-godišnjeg roditelja u karantinu, dopisnika "Novosti" u penziji.
Živim u predgrađu Stokholma i korona me je sprečila da doletim mami i tati i proslavim rođendan u društvu najdražih mi ljudi. Uredno refundirana karta, od strane Wizz-aira i bez mog traženja, nije me obradovala.
Elem, da se predstavim. Nekada sam i ja bila deo MONDO redakcije. Volela bih da kažem da sam Skandinavka, jer sam Šveđanka postala pre tri godine, ali jedino dobijem asocijaciju na ukrštenicu pa je bolje reći da sam gastarbajterka već osam godina. Tečno govorim jezik, neakademski još uvek, ali kako me domicili teše - det kommer ('doći će').
Šveđani vole priče koje izazivaju nekakvo simpatično sažaljenje, s tim da oni biraju koga će žaliti ili slaviti. Trenutno su, na neki način, ponosni, jer svoj strah i paniku oko virusa manifestuju drugačije no ostatak sveta. Mnogi smatraju da je 'histerija' koju mediji izazivaju štetnija od samog virusa. Drugi samo podižu obrve dok tiho prigovaraju.
Nažalost, nisam imala sreće, ali ni umreženosti, da kao kod kuće lako nađem posao koji mi odgovara. Zato sam istražila sve mogućnosti, koje su prilično fine kada si stranac, i dobila pomoć od države da startujem sopstveni biznis. Lično sam bila zahvalna, ali i malo razočarana jer su zbog čestih bolovanja (mada je to trebalo da mi da osećaj da sam kod kuće) i raznih odmora otegli početak mog biznisa.
Propao mi je pokušaj da napravim prodajnu galeriju u renoviranoj prikolici, koja inače služi za presvlačenje građevinara, jer ovdašnji opštinari nisu znali gde da je parkiraju (iako sam sama našla mesto nije bilo moguće dobiti dozvolu jer je odgovorni bio na podužem bolovanju).
PRIKOLICA SADA IZGLEDA OVAKO
Ali, sam zato dobila divnu prijateljicu i mentora uz čiju pomoć i podršku pregurah najteže.
Dobila sam i kredit da kupim skupu mašinu (ekvivalent = jedan noviji Audi) i sada printam majice. Nažalost, jer je ceo proces imao loš tajming moram dodatno da radim i u bioskopu kao mašinista. To bi u prevodu značilo da preuzimam filmove i licence koje nam pošalju, ubacim ih u šemu i onda emitujem.
Sama radim pa prodajem i karte, a kako je bioskop mali, sa svih svojih 150 mesta, iste i cepam. Istovremeno sam i u grupi statista, što znači da me s vremena na vreme pozovu da pravim gužvu na nekom setu. Do sada sam statirala u njihovim klasicima Beck, Jönssonligan, Maria Wern i nekim novim serijama koje nisu još prikazane. Naravno, dobije se džeparac, kao i klopa prilikom koje upoznaješ interesantne ljude, podeliš kolač sa nekim ostvarenim glumcem, glumicom...
A sada je sve stalo. Distributeri povlače filmove zbog slabe posećenosti i bioskopi su primorani da zatvore. Npr. 'Mulan' smo najavljivali od februara, ali će se prikazivati nakon leta. Ista situacija i sa printanjem. Posustaje i statiranje. Ali, neću ostati na ulici. Država brine o svojim poreskim obveznicima. Kako mi jednom mentorka reče: 'Zašto strahuješ da počneš sopstveni biznis? Pa u Švedskoj si, ne može ništa loše da ti se desi'. S obzirom da uplaćujem mesečno njihovu 'Alfa kasu' imam pravo na pomoć. A postoje i neki dodaci. Inače, sredinom marta Švedska je usvojila krizni paket od oko 30 milijardi evra u nadi da će spasiti ekonomiju. Usledile su domaće kritike, jer se javila bojazan da novac neće dobiti oni kojima je najviše potreban.
Sviđa mi se ta njihova pravednost. Ono što oni kao mali napamet uče u školi je poniznost. Janteov zakon (Jäntelagen). Vrlo interesantna priča, pa ću linkovati da možete da pročitate ukoliko vas interesuje. aravno ima i onih koji misle drugačije, pa objave i knjigu (mislim da ne treba prevoditi).
Čitam kritike i razne epitete koje sada šalje i svet 'najkontroverznijoj' zemlji zbog njenog 'eksperimentalnog' ponašanja usred pandemije. Da li to Švedska pokazuje buntovništvo? Da li je to vikingški gen isplivao? Inače, uvek drže do svog dobrog marketinga. Zna se da su pronašli dinamit, ali je isto tako poznato da nisu ratovali 200 godina. Vrlo malo se priča o neposrednom učestvovanju izvozom oružja i ratnog materijala nedemokratskim zemljama (samo 2017. su zaradili 1,38 milijardi dolara)...
SVI ŠVEĐANI TRENUTNO IMAJU JEDNOG "TATU"!
Trenutno su sve oči uprte u Andersa Tagnela, državnog epidemiologa koji je pod ogromnim pritiskom, ali bitno je da su svi ujednjeni u stavu da ga treba slušati i verovati mu.
Socijalni mediji ga zovu "Tata" jer je prepoznatljiv po svom opuštenom oblačenju. Više pažnje je posvećeno njegovim džemperima, no obraćanju kralja Gustafa koji je pokušao da bude pozitivan kada je naveo da iz svog 72-godišnjeg iskustva zna da svakoj krizi dođe kraj. Kralj je, s druge strane, kritikovan zbog nepismenosti kada je uputio kraljevski pozdrav svim zdravstvenim radnicima nakon što je sebe stavio na prvo mesto ispred porodice (Ja i moja porodica...).
Nedavno je moja poznanica, Splićanka, koja inače radi u Zavodu za patente, prokomentarisala kako će napokon mnogi zaposleni nesposobnjakovići napokon dobiti otkaz. Elem, Šveđani izbegavaju konflikte, pa se saopštavanje otkaza otegne na nekoliko meseci, godinu. Prema njoj sada to sve ide mnogo brže i lakše.
"ČitaN ja neku grupu o karijerama na Facebook-u i ženske pitaju koliku plaću ima neobrazovani učitelj... i sad ti možda misliš neobrazovani učitelj je inženjer bez pedagoških predmeta ili apsolvent... ali, ne... kaže moja prijateljica je neobrazovani učitelj i tila bi se obrazovati ali nažalost ne može još jer MORA PRVO ZAVRŠITI SREDNJU ŠKOLU", priča Splićanka Sanja.
Čitam da će SAS (Skandinavska avio-kompanija) otpustiti 10.000 saradnika (oko 90 odsto radne snage) pa poželim da ona nije u pravu bar što se tiče kompententnosti.
I tako mogu ja i o tome kako su njima dosadne stvari interesantne, pa koliko se ozbiljno posvećuju udobnosti, pogotovu subotom, o grljenju, tepanju, hrani, ali bolje je doći i istražiti samostalno. Naravno, kada korona prestane da bude babaroga.
Nije baš da ni ovde ne razmišljaju o virusu, bolesti. Ima ih i sa maskama, neki sa ludim. Ova gospođa na sebi ima PELENU! Ali, ne vole histeriju.
FOTOGRAFIJE
Za kraj samo da kažem - uvek ću radije podržati način na koji Šveđani 'hendluju' novoizazvanu pandemiju, no represalije. Pa ipak su oni ti koji su pobedili vikinga u sebi!