Lotar Viler, predsednik Instituta Robert Koh, prema čijim podacima je do sada bilo inficiarno ukupno više od 103.000 ljudi, od kojih je izlečeno 33.300 a umro 1.861, kaže da je, uprkos tome što se u Nemačkoj smanjuje broj novih infekcija, prerano govoriti o poboljšanju situacije.
U Nemačkoj nije proglašeno vanredno stanje, ali je javni život potpuno zamro, a radi samo ono što je neophodno.
Ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da su građani uglavnom zadovoljni merama vlasti, podržao ih je i akademski deo društva, dok im se privreda gunđajući povinovala.
Međutim, kako vreme prolazi sve glasnija je diskusija o tome da li su restriktivne mere još primerene a pre svega se postavlja pitanje koliko će trajati. Mnogi ključni političari na to imaju kratak odgovor: budite strpljivi, navodi DW.
Profesor teologije Peter Dabrok, predsedavajući nemačkom Savetu za etiku, smatra da su vlasti u Nemačkoj zaslužile priznanje za aktivnosti u korona krizi, ali da greše time što odbijaju raspravu o ublažavanju i kraju ograničenja".
Dabrok je pozvao na otvorenu raspravu o postepenom ublažavanju ograničenja. ?Prerano je za otvaranje, ali nikada nije prerano razmišljati o kriterijumima za otvaranje", ocenjuje on.
Trinaest profesora univerziteta i jedan lekar takođe smatraju da je pogrešno suprotstavljati zaštitu zdravlja na jednoj i produktivnu ekonomiju na drugoj strani.
Jer, uz nekontrolisano širenje virusa nije moguć ni pozitivan razvoj ekonomije, a štetni efekti postojećih restriktivnih mera ne pogađaju samo ekonomiju, već i zdravstvo, društvo i politiku.
Kako navodi DW, oni izlaz iz korona krize vide kao optimalnu kombinaciju razumne borbe protiv pandemije i prilagođavanja restriktivnih mera, zavisno od toga o kojim se ljudima, regionima i sektorima društva i privrede radi.
Predlažu i formiranje regionalnih operativnih grupa širom Nemačke sa zadatkom da politici nude predloge mera, da prate njihovo sprovođenje i da se bave komunikacijom sa javnošću.
Ovi stručnjaci predlažu da bi prvo trebalo otvoriti sektore sa malim rizikom od infekcije, kao što su visoko automatizovane fabrike i one u kojima su manje ranjivi ljudi, kao što su vrtići i škole.
Takođe bi ranije mogli da se otvore regioni u kojima ima malo inficiranih i u kojima je mali potencijal za širenje virusa, kao i regioni u kojima je postignut visok stepen imuniteta.
Slično drugim epidemijama, restrikcije se moraju postepeno zamenjivati merama usmerenim na četiri uzajamno zavisne rizične grupe: starije osobe, hronične i druge bolesnike koji pate od više bolesti, institucije kao što su starački domovi i bolnice i spontana lokalna žarišta.
Takođe, oni ističu da će širenje virusa u narednom periodu biti dominatno u tim institucijama, a da će biti smanjeno putem indivudalnog kontakta.