Nabiskup beogradski Stanislav Hočevar je istakao u poslanici, koju je uputio povodom Uskrsa, da su svi ljudi jedna porodica i da pandemija korona virusa pokazuje da je potrebno da bolje slušamo jedni druge.
"Da, svi mi ljudi samo smo jedna obitelj. No mi smo se razbili i rasuli u stotine i stotine komadića… A pandemija virusa COVID-19 potvrđuje da smo ipak svi jedna jedinstvena obitelj svih naroda, jezika, boje kože i kultura", rekao je nadbiskup Hočevar.
Kako je naveo, "ako nismo sposobni to spoznati i priznati svojim razumom, svojim razmišljanjem, onda nam pandemija poručuje svojom agresivnošću: svatko od nas može bližnjega svoga zaraziti ili spasiti. I neposluh toj činjenici žanje premnoge snopove smrti…"
"Dok se Ti, Isuse, zauzimaš za male i siromašne, izbeglice i strance, mi, iskorištavajući jedni druge, stvaramo svet bogatih i siromašnih, svet blokova i klasa, svet velikih i malih; svet prve, druge ili treće brzine razvoja. Pritom razvoja u sferama imanja, posedovanja, ekonomije, ukratko ‒ onoga što stavljamo na sebe, oko sebe i pokraj sebe", naglasio je nadbiskup Hočevar.
On je naveo da smo zaboravili "da je u nama proročki svet" i da samo srce može naslućivati budućnost i samo razum očišćen od sebičnosti stvarati logiku.
"Po COVID-19, Ti, Sine Božji, očito nas upućuješ da trebamo bolje slušati jedni druge, bolje čuti vapaje onih drugih, bolje proučavati povijest tih drugih. Ali osobito nas poučavaš da trebamo slušati glas svoga Stvoritelja", naveo je beogradski nadbiskup.
"I da znamo da samo On ima prave vizije razvoja, budućnosti, solidarnosti, sinergije. Jedino nam Božji glas govori o 'pobožanstvenju' čoveka, a naš ljudski glas pretežno tek o materijaliziranju čoveka i čovečanstva", poručio je nadbiskup Hočevar.
PAPA PORUČUJE: NEMOJTE SE PREPUSTITI STRAHU
Papa Franja pozvao je večeras ljude tokom večernje uskršnje mise u praznoj crkvi Svetog Petra da se "ne prepuste strahu" i usredsrede na "poruke nade".
Na misi koja se obično održava u punoj crkvi sa oko 10.000 ljudi, bilo je samo dvadesetak uključujući nekoliko pomoćnika i hor manji od uobičajenog, prenosi Rojters.
U crkvama širom sveta večernje službe održane su u praznim crkvama, i prenošene putem televizije ili internta.
Uskrs, najveći hrišćanski praznik, pokretni je praznik, ali uvek pada u nedelju, i to prvu nedelju posle punog meseca po prolećnoj ravnodnevici.
Kod pravoslavaca je još bitna odrednica za datum Uskrsa i ta da Uskrs ne može biti pre ili na sam dan jevrejske Pashe.
Ove godine pravoslavni vernici Uskrs slave sledeće nedelje 19.aprila.