Kineski bambus pacovi, koji su moguć nosilac koronavirusa, su vekovima bili rado viđen obrok zbog svoje „hranjive vrednosti“.
Desetine hiljada farmera se bavilo njihovim uzgojem, kuvari su ih spremali na desetine načina, a korisnici interneta su sastavljali liste od “100 razloga zašto ih treba probati”, sve dok zbog pandemije nisu na "zabranjenoj listi".
Ovi pacovi su poznati po svom debeljuškastom liku i masivnim obrazima.
U divljini ova vrsta glodara, koja se hrani bambusom, može dostići težinu do pet kilograma i narasti do 45 centimetara.
Za njih se ne može reći, da su novitet u ishrani Kineza.
Veruje se da je ishrana ovim pacovima bila običaj još od vremena dinastije Džou (1046-256 pne).
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, njihovo meso služi za detoksikaciju i poboljšava funkcije stomaka i slezine.
Zdravstvene benefite ishrane ovim glodariam, zabeležene su u drevnoj kineskoj medicinskoj enciklopediji Ben Cao Gang Mu, koju je u 16. veku napisao slavni farmakolog i lekar iz tog vremena.
U knjizi su opisani pacovi kao "glodari veličine zečeva koje mnogi jedu i imaju ukus poput patke".
Nakon 400 godina, popularnost ovih pacova obnovljena je ponovo u 2018. godine, kada su dva mladića iz provincije Đangsi počela da postavljaju video zapise o njima kako ih uzgajaju.
Kineski farmeri već su 1990. godine kultivisali divlje vrste, ali tek kada su se pojavila braća Hua Nong, oni su postali popularan prehrambeni sastojak. Dvojac, sa više od tri miliona fanova na video platformi Vatermelon, pronašao je različite razloge da jede štakore. Takođe, prikazuju i načine na koje ih pripremaju.
Na jednom od foruma mogu se pronaći 30 različitih načina pripreme mesa od ovih pacova, od pečenja na roštilju preko prženja do pripreme supa.
Članci na forumu tvrde da su ovi pacovi bogati proteinima i da daju sjajan ukus vašim obrocima.
Iako tačan izvor virusa ostaje nejasan,vodeći kineski epidemiolog, tvrdio je u januaru da bi epidemija mogla biti povezana sa jedenjem bambusovih pacova ili sličnih obroka.
Drugi stručnjaci su imenovali slepe miševe, zmije ili pangoline kao najverovatniji izvor.
U februaru je najviši kineski zakonodavni odbor zabranio svu trgovinu i konzumiranje divljih životinja, privremeno, usled zdravstvene krize.
U to vreme na različitim kineskim farmama bilo je oko 25 miliona bambus pacova od, uglavnom u južnim delovima zemlje.
U Gunaksiju, uglavnom poljoprivrednoj provinciji sa oko 50 miliona ljudi, više od 100.000 ljudi uzgajalo je otprilike 18 miliona bambus pacova, rekao je lokalni zvaničnik kineske medije.
Trend uzgoja bambusovih pacova pojavio se zahvaljujući podršci vlade koja je subvencionisala uzgoj divljih životinja, kao način ublažavanja siromaštva u ruralnim područjima.
Iako je koronavirus povezan sa tržištem divljih životinja u Vuhanu, samo je mali broj ovih pacova prodavan na taj način , tvrde stručnjaci.
"Obično bi se živi bambusovi pacovi isporučivali direktno restoranima i prodavnicama hrane koje prodaju egzotičnu hranu", rekao je dr Piter Li za MailOnline.
„Mali procenat bambus pacova, ne više od 10 odsto služio se na pijacama, “, dodao je dr Li, koji je kineski stručnjak za politiku dobrobiti životinja.
Dr Li je opovrgnuo navodne zdravstvene koristi ovih pacova, nazivajući ih "trgovinom"i “oživljavanjem nenaučnih i nepotpunih glasina ".
Zbog privremene zabrane konzumacije divljih životinja, uzgajivači bambusovih pacova, kao i milioni njihovih pacova, suočavaju se sa sumornom budućnošću.
Prošlog meseca nekoliko uzgajivača, u očaju je ubilo više od 3000 ovih životinja u cilju smanjenja finansijskih gubitka, izveštavale su kineske novine.
Dr Li je pozvao kinesku vladu da pomogne tim poljoprivrednicima da pređu na "humaniji način života, poput uzgoja gljiva".
On je apelovao: „Kina ima hiljade objekata za uzgoj divljih životinja koje se suočavaju sa zatvaranjem ili tranzicijom zbog nedavne promene politike vlade od podrške uzgoju divljih životinja do postepenog ukidanja i bez sumnje će milioni životinja biti ugroženi.”
„Promena politike je dobrodošla i potrebna ali se ne sme žrtvovati dobrobit životinja“ , istakao je Li.
Kina tek treba da odluči da li će zabrana konzumacije divljih životinja biti trajnai na koje će vrste sve odnositi.
Međutim, mogućnost da se bambus pacovi ostave “”na tanjiru” je mala, kaže Ma Long, zamenik sekretara kineske Fondacije za očuvanje biološke raznolikosti i zeleni razvoj.
Razlog tome je taj što Kina već 30 godina nema adekvatna istraživanja za kontrolu bolesti i karantinske standarde za ovu vrstu, rekla je Ma za lokalni mgazin.
Iako su od životinja koje se kreću u bambusovim šumama, stigli do farmi, i trpeza, te postali internet fenomen, koronavirus je nepovratno promenio sudbinu bambusovih pacova.
A milioni njih, zajedno sa milionima farmera koji ih uzgajaju, čekaju konačnu odluku iz Pekinga.