Stručnjaci sa Univerziteta Notingem krenuli su, u novoj studiji, od pretpostavke da se inteligentni oblici života na drugim planetama razvijaju na sličan način kao i na Zemlji i utvrdili da je na našem Mlečnom putu moguće prisustvo više od 30 aktivnih inteligentnih civilizacija.
To otkriće, navode stručnjaci, pokazuje da su naši izgledi za dugoročno preživljavanje niži nego što smo možda mislili.
"Pod pretpostavkom da je potrebno pet milijardi godina da se inteligentan život formira na drugim planetama, kao što je to slučaj sa Zemljom, u našoj galaksiji bi onda trebalo da postoji nekoliko desetina aktivnih civilizacija", rekao je vođa istraživanja Kristofer Konselis sa Univerziteta Notingem.
"Ideja je da se njihova aktivnost prati kroz evoluciju, ali u svemirskim razmerima. To izračunavanje nazivamo astrobiološkom kopernikanskom granicom", dodao je on.
Astrobiološke granice Kopernika dolaze u dva oblika - jedan je da se inteligentni život formira za manje od pet milijardi godina a druga za duže od pet milijardi godina - slično Zemlji gde je život nastao posle 4,5 milijardi godina, prenosi časopis The Astrophysical Journal.
Takođe, stručnjaci kažu da je metal važan za razvoj inteligentnih civilizacija jer su se ljudska bića razvila u okolini koja je bogata metalima, zbog metala prisutnog na Suncu.
Otkrivanje bilo koje civilizacije u našoj galaksiji jako zavisi od toga koliko dobro možemo da primimo signale koji se šalju u svemir, uključujući radio prenose, navode stručnjaci.
Ako ove tehnološke civilizacije traju onoliko dugo koliko je i naša, koja šalje signale već 100 godina, onda se procenjuje da bi moglo da postoji 36 aktivnih inteligentnih civilizacija.
Iako je to tako, interakcija s njima bila bi teška. Prosečna udaljenost od bilo koje moguće civilizacije bila bi 17.000 svetlosnih godina, što komunikaciju čini vrlo izazovnom.
Drugi scenario je da smo jedini inteligentni život u galaksiji i da civilizacije izumiru pre nego što stignemo da ih otkrijemo.
"Naše novo istraživanje navodi da potraga za vanzemaljskim inteligentnim civilizacijama ne samo da otkriva postojanje načina na koji se život formira, već nam daje tragove koliko će trajati naša vlastita civilizacija", rekao je Konselis.
"Ako otkrijemo da je inteligentan život uobičajen, to bi pokazalo da bi naša civilizacija mogla postojati mnogo duže od nekoliko stotina godina. A ako otkrijemo da u našoj galaksiji ne postoje aktivne civilizacije, to je loš znak za naš pojam postojanja", objasnio je on.
Tragajući za vanzemaljskim inteligentnim životom - čak i ako ništa ne nađemo - otkrivamo vlastitu budućnost i sudbinu, poručili su stručnjaci.