Tokom svoje tridesetogodišnje karijere i izučavanja severnoameričkih bodljikavih prasića, profesor Uldis Roze ističe da je ritual parenja bodljama prekrivenog Erethizon dorsatuma prilično složen, dugotrajan i ... vlažan.
Sezona parenja ove vrste odvija se u jesen.
Ženka sedi na drvetu i daje signale da je spremna za parenje izlučujući mirisnu supstancu.
Mužjaci privučeni mirisom međusobno se bore na granama drveća ili na tlu ispod njenog drveta.
Pobednik dobija pravo da se udvara.
Kako bi izazvao estrus kod ženke, mužjak je poprska sa nekoliko kapi mokraće.
"Urin se kreće tako veliko brzinom", kaže Roze, "da, čak iako mužjak i ženka sede na odvojenim granama drveta, njegov urin može doći do nje".
Mužjak ponavlja ovaj postupak sve dok ženka ne pokaže da je raspoložena, što može trajati i nekoliko sati.
Mužjak i ženka se onda, obično, spuštaju sa drveta kako bi se parili.
Iako taj čin deluje veoma neugodno, ženka zapravo svoj rep zakrivi i prebaci preko bodlji na leđima, tako da deo repa bez bodlji bude okrenut ka gore, kaže Roze.
Mužjak tako, na tom delu, može da odmara šape.
Posle sedam meseci, ženka rađa najčešće jedno mladunče.
Bebe se rađaju sa bodljama, ali su umotane uamnionsku kesu koja ženki olakšava donošenje mališana sa svet.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.