"Bićeš ponosna na osvajača tvoga": tim stihovima se muzičar iz Bosne i Hercegovine pridružio pesmi o Aja Sofiji koju je otpevalo devetoro ljudi iz muslimanskih zemalja, na radost Redžepa Tajipa Erdogana, koji je njihovo delo objavio na Twitter-u uoči današnje molitve, prve od 1934. godine, kojom će taj bivši hrišćanski hram u Istanbulu ponovo biti preobraćen u džamiju.
Ta je pesma očito nastala po narudžbini za ovaj dan, dvosmislenim ostavljajući to da li se "osvajač" odnosi na Mehmeda Drugog, koji je zauzeo Konstantinopolj i pretvorio ga u Istanbul, ili na trenutnog predsednika Turske, piše "Politika".
Nedavni dijalog iz TV sapunice o Abdulhamidu Drugom, poslednjem osmanskom vladaru, nije toliko direktna politička propaganda, ali utoliko još bolje pokazuje odnos turskih nacionalista prema Aja Sofiji.
U jednoj sceni, nemački car Vilhelm Drugi kaže sultanu da je pretvaranje Aja Sofije u islamsku bogomolju "rana na srcu svakog hrišćanskog deteta". Abdulhamid Drugi mu odgovara: "Ta rana sad mora zaceliti. Aja Sofija će uvek pripadati islamu".
Taj detalj ukazuje na simbolički značaj Aja Sofije za turske konzervativce i političke islamiste, kaže za "Politiku" Birgul Demirtaš, profesorka političkih nauka i međunarodnih odnosa na Tursko-nemačkom univerzitetu u Istanbulu.
Ti krugovi se nikad nisu pomirili sa sekularizacijom zemlje nakon pada imperije, kada se na vlast uzdigao Kemal Ataturk, koji je i pretvorio Aja Sofiju u muzej.
"Erdogan svoju odluku predstavlja kao 'ponovni uspon Aja Sofije', 'simbol novog uzdizanja sunca naše civilizacije', čime stvara sliku da se osmanska civilizacija produžava pod vladavinom njegove Partije pravde i razvoja (AKP). Ta odluka ima značenje i za spoljnu politiku Turske – da ona, kako je to Erdogan naglasio, 'ima nešto novo da kaže svetu'. Njegova izjava da ovo 'prethodi oslobađanju Al Akse' (džamije u Jerusalimu) može se shvatiti kao poruka muslimanima širom sveta", ocenjuje profesorka Demirtaš.
"Oslobađanje" Jerusalima od Izraela Erdogan teško da može sprovesti, ali su njegovom domašaju izloženi hrišćani u Turskoj. Njihov ionako nezavidan položaj verovatno se neće pogoršati, sem u slučaju da ovo pitanje eskalira, procenjuje analitičar iz Turske čije ime, na njegovu molbu, "Politika" ne može da otkrije pošto radi za međunarodnu organizaciju koja je pod pritiskom vlasti.
"Ako bi kalifat ponovo bio uspostavljen, što bi dokrajčilo i dalje sekularni pravni sistem Turske, hrišćani, alaviti (ogranak islama bliži šiitizmu nego većinskom sunitizmu) i sekularisti osećali bi da su još otuđeniji i stavljeni pod pritisak", kaže sagovornik "Politike".
O stavu Turaka prema pretvaranju Aja Sofije u džamiju pouzdanih ispitivanja javnog mnjenja još nema, mada ovaj analitičar pretpostavlja da većina to unekoliko podržava, možda i zato što imaju prečih briga.
Turska opozicija je ostala uzdržana prema toj Erdoganovoj odluci. Glavna stranka iz tog bloka, sekularistička Republikanska narodna partija, osporavala je to što je odluka zasnovana na osmanskom pravu, ne i sam taj čin, napominje profesorka Demirtaš.
Ako opozicija nije reagovala na preobraćanje Aja Sofije, možda je Erdogan reagovao na opoziciju kad je doneo svoju kontroverznu odluku. Antivladine snage su na lanjskim izborima preuzele kontrolu nad gotovo svim većim gradovima u zemlji, uključujući i Istanbul, ekonomsko središte Turske.
Više od polovine građana Turske živi u opozicionim opštinama. Iz vladajuće stranke su u međuvremenu istupili i pojedini uticajni članovi, koji su osnovali sopstvene partije i spremaju se da Erdoganu oduzmu konzervativno biračko telo.
"Konverzijom Aja Sofije Erdogan pokušava da konsoliduje svoje redove više nego što se obraća biračima. Ekonomska kriza, erozija vrednosti u njegovom pokretu i drugi politički problemi stvorili su opasnost od raspadanja Erdoganovih stranačkih redova sad kad postoji alternativa koja se može povezati s istom društvenom i glasačkom bazom", ocenjuje sagovornik "Politike".
Ekonomska kriza koju on spominje takođe je jedan od razloga za to što se Erdogan – koji je dugo tek povremeno flertovao s idejom preobraćanja Aja Sofije, a u nekoliko navrata je i otvoreno odbijao – odjednom predomislio.
Pandemija virusa korona samo je gurnula Tursku dublje u privredne nevolje. Na dugotrajan pad vrednosti nacionalne valute nadovezalo se i aprilsko smanjenje industrijske proizvodnje za 31 odsto u odnosu na isti period lane. Radna mesta izgubilo je 379.000 ljudi. Zvanična stopa nezaposlenosti je 13 procenata, ali pojedini ekonomisti smatraju da zapravo iznosi 25 do 30 odsto, kaže profesorka Demirtaš.
To su one preče brige za koje drugi sagovornik "Politike" kaže da Turcima odvraćaju pažnju od Aja Sofije. Ni u inostranstvu nije bilo drastične reakcije na promenu statusa jednog od najpoznatijih spomenika hrišćanstva i čovečanstva.
Osim EU i hrišćanskih crkava, izostali su glasni protesti. I Rusija, koja se predstavlja kao zaštitnik pravoslavlja onako kako bi Erdogan hteo da bude vođa svih muslimana, praktično je ćutke prešla preko tog čina, verovatno ne želeći da pokvari dobre odnose s Turskom, koji su joj potrebni za neke druge "ratove" i prave ratove.
U tom ćutanju danas će s Aja Sofije ponovo odjeknuti pesma mujezina.
Poslušajte pesmu koju je Erdogan objavio povodom današnje prve muslimanske molitve u Aja Sofiji.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.