Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje zbog eskalacije situacije u Nagorno-Karabahu. Objavljena je i opšta mobilizacija.
I lider Nagorno-Karabaha Araik Artjunjan proglasio je ratno stanje i objavio opštu mobilizaciju za sve starije od 18 godina, saopštio je njegov portparol Vagram Pogosjan.
Pogosjan je na svom Fejsbuk nalogu podelio izjavu predsednika nepriznate Republike Nagorno-Karabah u kojoj se kaže:
"Imajući u vidu situaciju, sazvana je vanredna sednica parlamenta. Obraćajući se poslanicima proglasio sam ratno stanje i opštu mobilizaciju Artjunjan je rekao da u Nagorno-Karabahu nikad nisu bili pristalice rata, ali da su za njega spremni".
"Nema nikog ko više od nas voli mir. Mi nismo želeli rat, on nam je nametnut i mi smo dužni da branimo otadžbinu i svoje porodice. Za humanitarnu katastrofu koja preti regionu biće odgovoran lično predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev",rekao je Arutjunjan.
U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Jermenije objavilo je da se građani Jermenije masovno javljaju u svoje vojne odseke kako bi kao dobrovoljci otišli u Nagorno-Karabah.
Prema izvorima jermenskog Sputnjika, širom zemlje u vojne odseke javilo se čak 10.000 ljudi.
- Ministarstvo odbrane Jermenije visoko ceni spremnost sugrađana ali saopštava da u ovom trenutku nema potrebe za angažovanjem dobrovoljaca.
Ako to bude potrebno, Ministarstvo će izaći sa specijalnim saopštenjem - navodi se u saopštenju Ministarstva.
Portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan napisala je na Fejsbuku da je azerbejdžanska provokacija isplanirana ranije i da niz okolnosti ukazuje na to.
" Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je počelo ‘kontraofanzivu’ što pokazuje da su borbena dejstva planirana ranije. Svaki vojnik, koji ima elementarno znanje, reći će da priprema kontraofanzive traje nedeljama",rekla je ona.
Sukob između Bakuua i Jerevana počeo februara 1988. godine, kada je autonomni region Nagorno-Karabah proglasio otcepljenje od Azerbejdžana.
Tokom sukoba između 1992. i 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine održavaju se pregovori o mirnom rešenju sukoba u okviru OSCE Minsk grupe, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska.
U graničnim borbama u julu poginulo je najmanje 16 ljudi, što je izazvalo najveće demonstracije u istoriji u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu koja sada poziva na punu mobilizaciju i ponovno zauzimanje regiona.
Araik Artjunian, predsednik jeremnese pokrajine Artsaka (Nagorno-Karabah) napisao je na svom Tviter nalogu jutros:”Ako je rat ono što Azerbejdžan želi, rat će i dobiti”.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.