Turska angažuje pobunjenike koji su dejstvovali u sirijskoj provinciji Idlib kako bi pomogli Azerbejdžanu u borbi protiv Jermenije, javljaju britanski mediji pozivajući se na izvore iz redova militanata.
Kako navodi britanski list "Gardijan", regrutovanje plaćenika iz Idliba počelo je pre mesec dana, potvrdila su trojica boraca za taj list.
Dvojica braće iz Azaza rekli su da im je rečeno da dođu u kamp u Afrinu 13. septembra, a komandant ih je tada obavestio da su se na “tržištu” pojavili tromesečni i šestomesečni ugovori koji podrazumevaju zaštitu "osmatračnica i gasnih i naftnih postrojenja" u Azerbejdžanu.
Borcima se nudi između 764 i 1.092 evra mesečno.
Treba napomenuti da je to, kako javlja taj list, znatno veća suma koju Ankara plaća militantima da se bore protiv režima predsednika Sirije Bašara Al Asada odnosno 42 do 60 evra mesečno.
"Vođa nam je rekao da se nećemo boriti, već da ćemo pomagati u obezbeđivanju nekih oblasti. Ne možemo da živimo od plata, tako da je ovo odlična prilika da zaradimo novac", rekao je Muhamed, jedan od militanata.
Muhamedov brat, Mahmud, kaže da nema više poslova.
"Radio sam kao krojač u Alepu, ali od kada smo se preselili u Avaz, mnogo puta sam pokušao da se bavim svojim poslom, ali moja porodica i ja ne možemo da zaradimo dovoljno za život", objasnio je Mahmud.
Britanski "Gardijan" implicira da će borci prihvatiti posao, ali nisu mogli da kažu šta konkretno njihov angažman podrazumeva, kada će se vratiti, čak i ime turske kompanije koja ih zvanično plaća.
Još jedan militant rekao je da je zajedno sa 150 ljudi pozvan da dođe 22. septembra u Afrin, ali je istakao da je njegov dolazak odložen.
Kako kaže, lokalnom brokeru obećao je 171 evro od prve plate koju primi.
"Kada su počeli da nam nude poslove van zemlje u Libiji, ljudi su se bojali da odu tamo, ali sada ima na hiljade nas koji su voljni da odu bilo u Libiju ili Azerbejdžan", naveo je plaćenik za britanski list.
Agencija "Rojters" juče je takođe potvrdila da su angažovani sirijski militanti zbog sukoba Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu, pozivajući se na izjave dvojice boraca koji su se borili za Arar al-Šam džihadiste.
Oni tvrde da im je obećano 1.284 evra mesečno da se bore na strani Bakua.
"Nisam želeo da idem, ali nemam ništa od novca. Život je vrlo težak i siromašan", kaže jedan od plaćenika za tu novinsku agenciju.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Tenzije u Nagorno-Karabah porasle su kada je kada je Jermenija u nedelju oborila dva helikoptera i tri drona.
Naime, Jermenija je prvobitno optužila komšije da su granatirale civilne položaje, a sukobi su se ubrzo rasplamsali i rezultovali pogibijom civila i vojnika sa obe strane.
Odnosi između dve nekadašnje sovjetske republike zategnuti još od 1991. godine kada je jermenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, teritoriju koju je međunarodna zajednica priznala kao deo Azerbejdžana.
Konfliktu se ne još ne vidi kraj, a donete su četiri rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dve Generalne skupštine UN u kojima se straži hitno povlačenje jermenskih trupa sa te teritorije Azerbejdžana, koju većim delom nastanjuju Jermeni.
Nagorno-Karabah se jednostrano otcepio od Azerbejdžana, ali nije međunarodno priznat kao država.
(Mondo/Telegraf)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.