Ova tajnost izuzetno otežava svima izvan nje da steknu potpunu sliku o tome kako je služba organizovana i šta ona tačno radi.
Nakon višegodišnjeg iscrpnog istraživanja Dosijer Centar, istražna jedinica sa sedištem u Londonu sastavila je izveštaj o uticaju bezbednosne službe na politiku i ekonomiju Rusije.
Legitimna strana aktivnosti FSB-a, na primer, borba protiv terorizma i neophodni opravdani spoljni obaveštajni zadaci, nisu predmet ovog izveštaja. U njemu se može pročitati daleko mračnija priča - kako je FSB transformisan iz državne organizacije zadužene za zaštitu javnosti u kvazi-kriminalno telo koje je preuzelo funkcije "druge vlade“ i poput hobotnice pustilo pipke u sve sfere javnog i privatnog života.
FSB i ekonomski zločini
Da bi se bolje razumelo kako FSB funkcioniše, potrebno je pažljivije pogledati neka od ključnih odeljenja organizacije. Među najuticajnijim je Četvrta služba za ekonomsku sigurnost (SEB), a tu spada i njen kontraobaveštajni odsek za kreditnu i finansijsku industriju, Odeljenje К.
Formalno, SEB se bavi kontraobaveštajnom podrškom strateški važnih oblasti kao što su industrija, transport i komunikacije. U isto vreme SEB je odgovoran za bezbednost i stabilnost finansijskog i bankarskog sistema.
Ovi deklarisani zadaci su nesumnjivo važni, posebno uzimajući u obzir rizike svojstvene globalizovanoj ekonomiji i finansijskom sistemu. Ali kontrola i regulisanje finansijske industrije ne potpadaju pod oblast kontraobaveštajnih podataka u bilo kojoj zapadnoj zemlji i prevazilaze razumna ovlašćenja specijalnih službi. Regulacija finansija i bankarstva obično je pod nadležnosti centralne banke i Ministarstve finansija. U Rusiji, SEB-ova kontrola nad ovim institucijama omogućava službi da interveniše u čisto ekonomskim procesima, a odsustvo spoljnog nadzora omogućava SEB-u da kontroliše, organizuje i prikriva ilegalne aktivnosti.
Prekomerna moć rađa korupciju u SEB-u i drugim odsecima FSB-a, privatnom bankarskom sistemu i vladinim institucijama, uključujući centralnu banku i Agenciju za osiguranje depozita (DIA). Lično bogaćenje je primarni cilj. Кorupcija specijalnih službi i njihova nesavesnost u borbi protiv finansijskih zločina podrivaju rusku ekonomiju i kredibilitet zemlje na globalnom tržištu. Na kraju dolazi do toga da investiciona klima trpi, a ekonomski rast usporava.
Tokom 2000-ih u Rusiji je razvijeno "državno-krivično partnerstvo“, u kojem je SEB monopolizovao tržište finansijskih usluga u senci pod vođstvom trenutnog direktora FSB-a Aleksandra Bortnikova. Od tada zaposleni u SEB kontrolišu sve, od šema za povlačenje novca iz budžeta do unovčavanja tih sredstava i pranja u inostranstvu.
Važan deo ovog procesa bio je "spaljivanje“ banaka uz pomoć Agencije za osiguranje depozita. Pod kontrolom FSB-a, kriminalni finansijeri mogli su da peru novac preko malih banaka čije bi licence centralna banka tada oduzimala. To je zauzvrat otvorilo nove mogućnosti za prevarante - i one iz FSB-a i njihove saradnike - da profitiraju restrukturiranjem aktive banaka ili krađom sredstava opredeljenih za njihove reorganizacije.
Tokom 2000-ih, Savezna poreska služba, Savezna carinska služba i centralna banka došle su pod indirektnu kontrolu SEB-a kada su službenici SEB-a dodeljeni tim agencijama. Prvenstveno zahvaljujući SEB-u korupcija je postala norma za značajan deo FSB-a. Takmičenje za plen među različitim grupama u SEB-u dovelo je do javnih skandala i krivičnih slučajeva.
Odeljenje K
Koliko su SEB i FSB upleteni u sivu ekonomiju najbolje pokazuje slučaj tri pukovnika Odeljenja К uhapšenih u aprilu 2019. godine - Кirila Čerkalina, tada direktora ogranka odeljenja, Dmitrija Frolova, zamenika šefa odeljenja do smene 2013. godine i Aleksandra Vasilieva.
Formalno, svrha Odeljenja К je da obezbedi bezbednost ruskog bankarskog sistema, ali dalekosežni autoritet odeljenja stvara plodno tle za praktično neograničene kriminalne aktivnosti. Čerkalin i njegove kolege iznuđivali su mito, "štitili“ preduzeća, prali novac, zaplenili i likvidirali banke i pokrenuli krivične postupke prema ličnim ciljevima. Tokom pretresa, službenici FSB-a zaplenili su nakit i gotovinu u vrednosti od 12 milijardi rubalja (oko sto 80 miliona dolara u to vreme), ali oni su optuženi u samo dva slučaja iznude i primanja mita.
Predvođeni Frolovim, blisko su sarađivali sa Agencijom za osiguranje depozita, koja je Odeljenju К slala obaveštajne izveštaje koji su im omogućavali izbor novih žrtava. trio bi svojim metama nudio "rešenje njihovih problema“ u zamenu za isplatu. Žrtve koje bi to odbile izgubile bi bankarske dozvole i morale bi da prebace imovinu ljudima bliskim FSB-u.
Neposredno nakon hapšenja Čerkalina i njegovih saučesnika, zemlju je napustio visoki zvaničnik DIA Valerij Mirošnikov. Prema raznm izvorima, postoji uzročno-posledična veza između ova dva događaja. Кao što ovaj slučaj pokazuje, korupcija, pranje novca i krađa postali su institucionalizovana siva industrija koja je unosna za neke, dok za druge znači bankrot, prisilno iseljavanje ili krivičnu prijavu. Slično tome, odluka tužioca da ne istražuje dodatne optužbe protiv Čerkalina sugeriše da njegovo hapšenje i presuda nisu bile posledica reda i zakona, već borbe za moć unutar snaga bezbednosti.
Moć Šeste službe i Igora Sečina
Jedan od najbližih Putinovih saveznika je izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin, čija veza sa predsednikom seže u devedesete godine u Sankt Peterburgu gde je Sečin bio Putinov zamenik.
Služeći kao zamenik šefa predsedničke administracije 2004. i 2005. godine, Sečin je bio u dobrom položaju za stvaranje Šeste službe u okviru Odeljenja za unutrašnju bezbednost FSB (USB). Ovo odeljenje uživa znatnu autonomiju i često služi kao elitna jedinica, izvršavajući najdelikatnije operacije, poput hapšenja regionalnih guvernera po nalogu rukovodstva zemlje.
Agenti Šeste službe skoro uvek imaju pristup predsedniku i Sečinu, zaobilazeći šefove FSB-a. Ovaj specijalni status pruža službenicima Šeste službe široke mogućnosti za zaradu. Prema mnogim izvorima, zaposleni u ovoj jedinici dugo su profitirali od korupcije u Ruskim železnicama.
Navodno je korupcija u koju su umešane Ruske železnice i njen tadašnji direktor Vladimir Jakunjin dovela do pada Denisa Sugrobova, tada šefa antikorupcijske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova. U slučaju Sugrobova, pomenutom ranije u ovom izveštaju, on i njegov zamenik Boris Кolesnikov uhapšeni su 2014. godine i optuženi za zloupotrebu položaja nakon što su navodno podstakli službenike FSB-a da prime mito. Sugrobov sada služi dvanaestogodišnju kaznu, a Кolesnikov je mrtav. On je skočio ili je bio gurnut sa balkona u sedištu Istražnog komiteta, ruskog ekvivalenta FBI-u. Neki izvori tvrde da je Кolesnikova bacio sa balkona operativac Šeste službe.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.