Bespomoćni ljudi, žene i deca zatvoreni u kavezima ili pušteni da se šetaju u ograđenim prostorima zooloških vrtova gde posetioci mogu da ih hrane i "proučavaju". Antička istorija? Ne! Reč je o praksi koja je u "razvijenim" zemljama Evrope 19. i 20. veka bila svakodnevica!
Ne tako davno, u Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji "ljudski zoološki vrt"! I kao što danas odvedete decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi "ljudožderi", hranilo indijansku decu koja su prikazivana kao "čuda prirode" i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova "prirodna staništa".
Human zoo. African girl in a Congolese village display at the Brussels 1958 World's Fair. pic.twitter.com/cICZXud4J2
A Brisel nije bio jedini grad sa ovakvom "atrakcijom"! Reč je bila o ostacima prakse koja je u razvijenim zemljama Evrope 19. i 20. veka bila svakodnevica!
"Tata, tata, hajdemo da gledamo divljake!"
Smatra se da je prvu izložbu "divljaka" napravio Kristofer Kolumbo kada je u Španskom kraljevskom sudu 1492. godine izložio šest Indijanaca koje je zarobio na svom putovanju u Ameriku. Prvi poznati "Ljudski zoološki vrt" u Evropi otvoren je u Vatikanu u 16. veku kada je kardinal Hipolitus Mediči javno pokazao svoju "kolekciju" Indijanaca, Maora i drugih "egzotičnih" živih eksponata.
Evropljanima se zabava izgleda veoma dopala jer su ovakve priredbe postale masovne, pa se na milione gledalaca okupljalo da gleda "divljake" u zoološkim vrtovima i cirkusima širom starog kontinenta - od Londona i Barselone, do Brisela i Rima.
Svoju najveći popularnost ovaj nehumani vid zabave doživeo je u 19. veku. Ostao je zabeležen podatak da je samo "izložba" u Varšavi privukla skoro 300.000 posetilaca tokom '80-ih godina 19. veka.
Obe Svetske izložbe organizovane u Parizu 1878. i 1889. godine sadržale su i "selo crnaca" ("Negro Village"). Preko 28 miliona ljudi došlo je da vidi oko 400 urođenika iz Afrike koji su držani u kavezima i kao takvi predstavljali veliku atrakciju Sajma.
Neki od "izvođača" bili su plaćeni. Uglavnom je reč bila o čitavim porodicama dovedenim iz kolonija iz Afrike koje su tako pokušavale da se prehrane. Ipak, bilo je i slučajeva čistog ropstva! Deca i žene retko su plaćani, a nešto novca mogli su da očekuju jedino muškarci.
Kako je iskorišćavanje ljudi prikazano kao "upoznavanje drugih kultura"?
Ako bi neko i pomislio da ovakav tretman ljudskih bića nije human, tu su bili vodeći svetski "naučnici" da ih razuvere i opravdaju postojanje "vrtova". Naime, "ljudski primerci" i "živi muzeji" koristili su masovno u svrhe kolonijalističke propagande i naučnih teorija o takozvanim "rasnim hijerarhijama" tj. superiornosti belih "civilizovanih" ljudi u odnosu na "divljake".
Dlakava žena iz Laosa, poznata kao Krao, tako je bila izložena krajem 19. veka kao "karika koja nedostaje" između čoveka i orangutana, a 1906. pigmej Oto Beng bio je izložen u kavezu za majmune u njujorškom zoološkom vrtu u Bronksu. Mnogi "eksponati" umirali su od bolesti i iscrpljenosti.
Postojanje "ljudskih vrtova" pravdano je i upoznavanjem drugih kultura i ljudi, ali niko nikada nije spominjao odnos i tretman koji su u njima imali imali "eksponati".
Čak i kada su bili plaćeni, ovi ljudi živeli su u izolovanim objektima obično vezanim za vrt (ili izložbu). Mnogi od njih žalili su se na loš smeštaj i stroga ograničenja, ali i zlostavljanje. Tokom trajanja programa dovođeni su u svoja "sela" gde je trebalo da izvode unapred dogovorene plesove ili simuliraju svoj "svakodnevni život".
Ljudski zoo vrt
Do pada interesovanjaza ova morbidna mesta došlo je '30-ih godina 20. veka, ali ne toliko zbog rasta svesti o pogrešnosti čitavog koncepta već pre zbog toga što su mase našle novi izvor zabave - bioskope!
Poslednji "ljudski zoološki vrt" zatvoren je u Briselu 1958. godine nakon što su se unajmljeni "glumci" dovedeni iz Konga pobunili zbog loših uslova i jer nisu više želeli da "igraju divljake". Mnogi od njih spakovali su porodice i vratili se kući, pa je uprava Sajma bila prinuđena da zatvori taj deo izložbe.
Kongo je 1960. izborio nezavisnost od Belgije, a kako je i interesovanje za ovaj vid "zabave" opao, ljudski zoološki vrtovi pali su u zaborav.
(Mondo/Istorijski zabavnik)