Klinika „Šarite” već godinama je poznata po čudnim dijagnozama koje daje VIP klijentima sa postsovjetskog prostora. Sada je u njoj umro gradonačelnik Harkova.
Posle smrti gradonačelnika Harkova, sve je više pitanja za kliniku „Šarite“.
Dana 17. decembra 2020. godine, u jednoj od najstarijih nemačkih klinika – „Šarite“, koja postoji od početka 18. veka, umro je gradonačelnik Harkova, Genadij Kernes. Bio je jedan od najkontroverznijih ukrajinskih političara uglavnom zbog menjanja političkih tabora. Međutim, ljubav stanovnika Harkova prema njemu ostala je nepromenjena. A 2015. i 2020. godine dobio je više od 60 odsto glasova građana na izborima, potvrdivši svoje pravo na mesto gradonačelnika već u prvom krugu.
Iako je Kernes na kraju podržao ukrajinski Majdan 2014. godine, mnogi su ga optužili za proruska osećanja, a imao je i brojne neprijatelje. Poznato je da je bio u sukobu sa ministrom unutrašnjih poslova Arenjom Avakovim. Još 2014. godine na njega je pokušan atentat, kada mu je metak probio pluća i jetru, ali su izraelski lekari tada uspeli da ga spasu (sutradan nakon atentata prebačen je u izraelsku kliniku). Nakon toga kretao se u invalidskim kolicima…
Dana 15. septembra ove godine, pres služba gradonačelnika Harkova zvanično je potvrdila da je pozitivan na COVID-19. S obzirom na posledice povrede, invaliditeta i starosti, bolest je bila veoma teška. Međutim, to ga nije sprečilo da čak i sa lečenja ponovo pobedi u prvom krugu izbora za šefa grada.
Međutim, očigledno je da su on ili njegova pratnja ovaj put pogrešili prilikom izbora klinike za lečenje. Kao što smo rekli, Genadija Kernesa, koji ima jevrejske korene, kod pokušaja atentata spasli su izraelski lekari. Ali Nemci iz svetski poznatog medicinskog centra „Šarite“ nisu uspeli… ili nisu želeli.
Političar je 11. decembra imao zastoj bubrega, a 17. je umro na bolničkom odeljenju. Postavlja se pitanje kako je to moguće? Najbolja klinika u Nemačkoj, koja je u više navrata spasavala Viktora Juščenka, Juliju Timošenko i na kraju Alekseja Navaljnog, nije uspela da spase od iznenadne smrti čoveka koji je na vreme došao u ovu skupu bolnicu koja ima ogromno iskustvo u lečenju teških pacijenata.
Njegova smrt pokreće celu lavinu pitanja u vezi sa ovom klinikom i njenim učešćem u političkim igrama. U Ukrajini je klinika „Šarite“ postala dobro poznata nakon čudnog „trovanja“ Viktora Juščenka, za koje niko nije optužen. U septembru 2004. ukrajinski predsednički kandidat, koji je bio jedan od glavnih učesnika predizborne trke, osetio se loše i primljen je u ovu nemačku bolnicu. Odmah su se pojavile glasine o njegovom trovanju. Ubrzo su se na licu Viktora Juščenka pojavile neprijatne manifestacije na koži – hlorak, zbog čega je u narodu dobio nadimak „Šrek“, u čast trola iz popularnog crtanog filma.
Međutim, to trovanje mu je pomoglo u ostvarenju političkih ambicija. Prema različitim procenama, sažaljenje i saosećanje Ukrajinaca doneli su mu i do četiri odsto dodatnih glasova. Ali kompetentni nemački lekari nisu otkrili uzroke trovanja. Bilo je mnogo verzija, od neuspešnog lečenja matičnim ćelijama do spletki ruskih specijalnih službi. Sam Juščenko je pominjao unutrašnje neprijatelje i govorio da je otkrivena laboratorija u kojoj je napravljen otrov.
Međutim, manje-više konačna verzija pojavila se tek 2009. godine, kada je najmerodavniji britanski časopis Lancet objavio studiju o trovanju Juščenka dioksinom (konkretno – 2,3,7,8-tetrahlorodibenzodioksin ili C12H4Cl4O2). Neobično je da nemački profesionalci nisu mogli brzo da postave jednostavnu dijagnozu, ali je još smešnije što je poznati nemački toksikolog – profesor na klinici „Šarite“ Gilbert Šonfelder – preporučio Viktoru Juščenku da jede obični čips od krompira, čija masnoća uklanja dioksin.
Međutim, ako se ovde eventualno može govoriti o poverljivosti ili prikrivanju dijagnoze na zahtev pacijenta, onda situacija sa Juščenkovim ne baš vernim saveznikom, Julijom Timošenko, već govori o političkoj pristrasnosti lekara. Uhapšena i osuđena 2011. godine „zbog zloupotrebe službenog položaja…“, ova bivša premijerka Ukrajine, poznata po ljubavi prema zdravom načinu života i bavljenju sportom, odmah je prijavila brojne bolesti. U aprilu 2012. godine primili su je lekari sa klinike „Šarite“, tvrdeći da je imala hroničnu diskus herniju i da je u Ukrajini nemoguće lečiti ovu dobro proučenu bolest.
Štaviše, u oktobru 2013. godine, šef „Šaritea“, profesor Ajnholp, lično je izjavio da Timošenko bez operacije nema šanse za oporavak. Nakon što je oslobođena tokom ukrajinske obojene revolucije, Timošenko je nekoliko dana putovala po Kijevu u invalidskim kolicima, ali nije skidala čizme sa visokim potpeticama, što je postalo predmet šale među Ukrajincima na internetu. Tada je oslobođena zatvorenica „Janukovičevog režima“ otišla u Berlin, gde je odmah ustala na noge nakon lečenja fizioterapijom.
Naravno, jasno je da je slučaj Timošenkove bio politički motivisan, ali postavlja se pitanje zašto nemački lekari doprinose političkoj farsi i učestvuju u političkim igrama? Zašto pristaju da prvo daju dijagnozu o neizlečivoj bolest, a potom je izleče gotovo dodirom. Laž ne doprinosi ugledu klinike.
Međutim, 2020. godine reputacija klinike „Šarite“ je dodatno ugrožena. Tamo je odveden ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, navodno otrovan novičokom. Iz nekog razloga u zapadnim medijima se prećutkivalo da takav skandal apsolutno ne ide u prilog Putinu i njegovom okruženju, i da su oni mogli Navaljnog da eliminišu i na jednostavniji i ne tako očigledan način. Stručnjaci klinike gotovo odmah su pronašli tragove „novičoka”.
Ova neobična otrovna supstanca, koja bi u teoriji trebalo da bude veoma efikasna, zapravo nije sposobna da ubije nikoga, makar tako deluje. Navaljni je tako ostao živ i zdrav mučenik za rusku demokratiju, a lekari su očigledno dobili zahvalnost od specijalnih službi. Da je procenjeno kao korisnije, Navaljni je mogao doživeti sudbinu Kernesa, jer mučenici često donose veću korist kad su u mrtvom stanju.
Situacija sa Timošenkovom pokazala je da su nemački lekari povezani sa politikom i da su bez griže savesti spremni da fabrikuju dijagnoze u interesu specijalnih službi. Ali smrt Kernesa i njegovo slanje u Nemačku, umesto u Izrael, pokreće još više pitanja.
Gradonačelnik Harkova, uprkos svim svojim vezama sa Rusijom i željom za manevrisanjem između velikih sila, ipak je bio invalid sa oštećenim plućima. Ali nakon 15 godina laži i čudnih dijagnoza u klinici „Šarite“, njegovi sunarodnici teško da će poverovati u neminovnost njegove smrti.
Najverovatnije je da će nakon ovih nemilih događaja oslabiti protok VIP pacijenata sa postsovjetskog prostora u klinici „Šarite“. Sve manje ljudi će želeti da postanu mučenici demokratije, mirno ležeći u sterilno čistoj nemačkoj mrtvačnici. Nije uvek moguće razumeti šta smeraju nemačke specijalne službe i njihovi inostrani partneri.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.