Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da ne prisustvuje inauguraciji svog naslednika, 46. predsednika SAD Džozefa Bajdena 20. januara je presedan kakav Amerika ne pamti, navode gosti "Oka". Ocenjuju da je to najnovija posledica upada u simbol američke demokratije - Kongres pre dva dana u Vašingtonu.
Milan Krstić, politikolog, asistent na Fakultetu političkih nauka komentarišući odluku američkog predsednik Donald Tramp da ne prisustvuje inauguraciji svog naslednika, 46. predsednika SAD Džozefa Bajdena 20. januara navodi da se tako nešto nije dogodilo od 1869, kada tadašnji odlazeći predsednik SAD Endru Džonson nije hteo da ide na inauguraciju svog naslednika.
Tramp, i to je Amerika
"Ali, u poslednjih 150 godina, ako je predsednik bio živ išao je na inauguraciji svog naslednika. Bilo je situacija u kojima nije bilo zvanične inauguracije, recimo kada je Ford nasledio Niksona nakon afere Votergejt, samo je položio zakletvu, nije bilo inauguracije, pa onda Nikson nije bio prisutan", objašnjava Krstić.
Komentarišući uticaj predsednika Trampa na nerede u Vašingtonu gost Oka navodi da je Tramp kandidat Republikanske partije, koja preferira red i poredak i koja oštro gleda na bilo kakve upade u institucije i da ovakav ishod nije uobičajen za republikanskog kandidata.
"On je želeo da kroz taj jedan protestni pokret pošalje poruku građanima koji imaju osećaj da će biti iznevereni da ih on ne napušta i da će on biti i dalje tu, ali verujem da je u jednom trenutku izgubio kontrolu nad situacijom. On nije ni jednog trenutka pozvao ni preko Tvitera ni preko bilo kojeg sredstva javnog informisanja na rušilačke pohode, on je pozvao na demonstracije, ali je masa kasnije ušla u Kapitol hil", navodi Krstić.
Dodaje da je Tramp pokušao da umiri demonstrante i da ih je pozvao da ne koriste sredstva prisile.
"On je pokušavao u međuvremenu da ih pozove da ne koriste sredstva prisile, rekao je i da ih voli, paralelno pokušao da održi neki prisni kontakt sa njima, ali da ih opet pozove da se umire. To se nije desilo, mislim da je izgubio kontrolu, da je jednostavno otišao predaleko u tome što je inicijalno planirao", objašnjava Krstić.
Komentarišući mogući opoziv Trampa ocenjuje da do toga neće doći.
"Ako bi se ponovo pokrenula ta procedura u predstavničkom domu trebalo bi opet da glasa 2/3 senatora, a i dalje je stari saziv Senata u kome je Republikanska većina, čak i da je novi saziv bilo bi 50 senatora Republikanaca, dakle da se dođe do cifre od 67 mislim da je gotovo nemoguće. Republikanci jesu pokazali kako se ne slažu sa Donaldom Trampom, ali ne verujem da bi glasali za Trampov opoziv", ocenjuje Krstić.
Tramp je želeo da pokaže da ne odlazi u političku istoriju
Čedomir Antić, istoričar, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu komentarišući poslednja dešavanja u Vašingtonu - upad u simbol američke demokratije - Kongres naveo je da je Tramp pokušao da pokaže da ne odlazi u političku istoriju kao što obično predsednik ode kad izgubi prvi mandat.
Ističe da je američko društvo nikad podeljenije, da su građani u SAD nezadovoljni političkom elitom za koju smatraju da neodgovara na njihove realne potrebe, ali da da ipak Trampu i njegovom pokretu ne odgovara slika razorenog Kapitol hila.
Ocenjuje da je Tramp pravio greška, ali i da je dosta toga učinio na globalnom nivou.
"Pokazalo se da je Tramp potcenjen što je uvek prednost za čoveka koji ima neke adute. On je uprkos tome prilično dobro vodio zemlju. On jeste napravio ogromne greške kada je reč o koronavirusu, napravio je pojedine greške kada je reč o spoljnoj politici, ali kada je reč o unutrašnjoj politici on je uspeo da stabilizuje zemlju. Ja ne bih voleo da sam Amerikanac i da moram da se pouzdam u čoveka kao što je Tramp, ali globalno je učinio mnogo na tome da se umire stvari. Sad pobeđuje jedna grupa koja će sve probleme Amerike izvesti", navodi Antić.
Željko Pantelić, novinar iz Rima navodi za RTS da ponašanje Donalda Trampa predstavlja autorušilačko ponašanje jednog sistema koji je trajao 60 ili 70 godina.
"Ostaje gorak ukus zato što je Amerika ipak centar, da tako kažemo 'Zapadne imperije' i moć svake imperije meri se po njenom centru, a ne po njenoj periferiji. Tako da je za čitav Zapad veliki problem to što se dogodilo u Vašingtonu jer ne može Nemačka, niti Velika Britanija, niti Australija, niti Japan, niti bilo koja zemlja koja pripada uslovno rečeno Zapadu da ima tu vrstu moći da tako utiče na svetske tokove kao što može Amerika i zbog toga je ponašanje Donalda Trampa bilo autorušilačko ponašanje jednog sistema koji je trajao 60 ili 70 godina", objašnjava Pantelić.
Tramp politički promašio
Branko Milanović, ekonomista je komentarišući poslednja dešavanja u Vašingtonu naveo da se tako nešto u SAD nije desilo od 1812. kada su Englezi zapalili Kongres.
"Donald Tramp je pozvao na taj miting, tu se pojavilo oko 10.000 ljudi i očigledno je bezbednost bila nedovoljna tako da su se desile huliganske scene. Sve je to u neku ruku navelo Trampa da prizna rezultate, da prizna da je izgubio", navodi Milanović.
Ocenjuje da je upad u Kapitol hil uticao na to da Tramp izgubi deo podrške unutar Republikanske stranke.
"Mislim da je on isto tako izgubio neku podršku koju je imao unutar Republikanske stranke, koji su bili da kažem na Trampovoj strani, ali nisu imali tako ekstremistička mišljenja da treba upadati u Kongres, da se preti senatorima. Mislim da je Tramp tu mnogo politički promašio", ocenio je Milanović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/RTS)