Kao dete Skot Džonson nije imao razloga da sumnja da je njegov otac Kit otmeni američki diplomata u Beogradu. Ali kao tinejdžer otkrio je šokantnu istinu i dvostruki život svog oca.
Nedavno je Džonson objavio knjigu "Cijino detinjstvo", u kojoj kroz prizmu svog odrastanja govori o svom životu u Beogradu, Dubaiju, Delhiju, svom ocu Kitu i njegovom misterioznom poslu.
Sad već daleke 1981. godine Skot je imao sedam godina i živeo je u Beogradu. Njegovom ocu bila je dodeljena služba u američkoj ambasadi. Živo se seća njihove male kamene kućice u diplomatskoj četvrti, "gde se žuta lipa i kesten tiskaju za prostor". S grana trešanja dolazila je vika komšijske dece, koja se čula do sumraka, a nekad i duže.
On i otac redovno su šetali zlatnog retrivera po imenu Djuk (Vojvoda). Hodali su uvek polako, onako kako je njegov otac voleo, nogu pred nogu. Seća se da je otac držao ruke u džepovima i pevušio neku od popularnih pesama. Ponekad je samo ćutao i pušio lulu.
Otac se vrlo često zaustavljao u parku kod jednog od divovskih stabala s džinovskim granama koje je tu stajalo sigurno više od pola veka. Saginjao se da ispita tlo i pokupi kvalitetno kestenje.
"Redovno smo pekli kestenje na žaru", priseća se Skot. "Ne postoji ništa slično kao što je miris pečenog kestenja."
U Beogradu je Skot živeo s ocem, maćehom Dženet i njenom ćerkom Ejmi, koja je bila pet godina starija od njega. Roditelji su mu se razveli godinu dana pre dolaska u Jugoslaviju. Tako je njih četvoro došlo u Beograd kao nova porodica, a Beograd im je bio i prvi zajednički dom.
Deca su prilagodljiva, pa je i on bio takav, a nova situacija donosila je više inspiracije nego sete. Nikad nije shvatao zašto su stalno u pokretu i što se stalno sele, sem da je to sastavni deo posla njegovog oca. Kad ga je upitao zašto je to tako, Skot je dobio odgovor od oca da radi za Stejt department, i to mu je bilo dovoljno.
"Shvatio sam da su u to uključene ambasade, priredbe i prijemi, zbog kojih smo često odlazili na koktele na kojima su prisustvovali ljudi iz različitih zemalja", kaže Skot.
Sećanja su kao iz američkih porodičnih filmova. Skot je sedeo na stepenicama i posmatrao goste. Otac je govorio na tečnom srpskom s blago podignutom obrvom, a sve dame iz "visokog društva" padale su na njegov šarm. Video je i zavist u očima drugih muškaraca.
Tako su dani prolazili u naredne dve godine u Jugoslaviji. Nije mnogo znao šta se događa oko njega. Ali duge šetnje sa psom, što samostalne što sa ocem, definisale su njegov doživljaj Beograda. Čak i danas vidi obrise sebe i oca kako šetaju duboko kroz šumu, očevu ruku na njegovom ramenu, glavu koja se okreće na sve strane i oči koje skeniraju. Čuje njegov dubok glas tokom šetnje i njegovo zviždanje kojim doziva Vojvodu.
Da je malo bolje pogledao, u podnožju jednog drveta u šumi u kojoj su se šetali mogao je da primeti da je tlo bilo drugačije. Dok nisu došli tamo, nije primetio ništa neobično. Tad je video jednu debelu sivu granu koja je bila labavo naslonjena na debelo stablo. Kad se malo bolje pogleda, tik uz koren stabla bila je šupljina u kojoj se nalazio mali sivi paketić, prekriven korom i lišćem drveta.
ISTINA, KONAČNO
Godine su prolazile, Skot je postao tinejdžer i već je polako počeo da shvata neke stvari. Otac ga je pokupio kolima i poveo sa sobom na posao. Njegova pitanja su postajala sve nezgodnija. Otac je bio vešt. Sve je maskirao i od svega pravio šaradu. Njegovi odgovori nisu više bili dovoljni za Skota. Osim toga, otac je bio slab na sina i želeo je da učestvuje u njegovom životu. Zato ga je i poveo u svoju kancelariju.
Prošli su kompleks poslovnih zgrada u Mičigenu u Americi, gde su u tom trenutku živeli. Kad je Skot hteo da otvori vrata automobila, čuo je samo: "Stani!" Očekivao je da će od oca čuti grdnju zbog svog ponašanja ili zbog loše ocene iz matematike, ali to se nije dogodilo.
Otac je uzdahnuo i onda se nasmejao: "Moram da ti kažem nešto. Nije ništa loše, ali je veoma ozbiljno". Nakon ovog uvoda, otac je sinu priznao da je špijun i da radi za CIA, kao i da to do sada nikome nije mogao da kaže.
Ono što nije rekao, a što je Skot shvatio, jeste da sad mora lagati za oca, pokrivati ga, i to kao profesionalac.
OČEVIM STOPAMA
Skot je mislio da je otac hteo da bude pokraj njega na kraju svega. Ali to nije bio kraj, već početak. Očev dvostruki život postao je Skotijev dvostruki život.
Skot je u ranim dvadesetim godinama morao da se izbori sa činjenicom da mu je otac agent CIA. Bio je u dubokoj krizi. Nalazio se u Parizu i otišao je u redakciju Njuzvika da traži posao, a nije bio ni siguran kakav posao traži. Upravo je došao u Pariz iz Maroka bez novca. Imao je egzistencijalne probleme i trebalo je da se nađe s prijateljem. Nije imao pojma šta je to novinarstvo, ali je imao želju da proba.
Kroz novinarstvo je shvatio da je sličniji ocu nego što je mislio, a uspešnu karijeru ima i dan-danas.
(Mondo/Njuzvik/serbiantimes.info)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.