Singapur se nedavno našao na vrhu Blumbergove liste najboljih mesta za život u vreme pandemije korona virusa, oborivši tako sa vrha Novi Zeland. Lista se sastavlja na osnovu više faktora, od broja slučajeva do slobode kretanja, a Blumberg je efikasni program vakcinacije naveo kao glavni razlog zašto se Singapur našao na vrhu.
Kako izgleda život u najboljem mestu na svetu u eri korone? I da li je zaista tamo tako dobro kao što se priča?
Gotovo normalan život ali...
Sa jedne strane ovo je tačno. Poslednjih meseci osim nekoliko manjih žarišta koja su brzo neutralizovana još strožijim merama, Singapur beleži mali broj novozaraženih. Stroga pravila putovanja i kontrole na granicama zaustavili su "uvoz" slučajeva iz inostranstva, a svi putnici moraju u obavezni karantin. Sa druge strane, osim dvomesečne izolacije početkom prošle godine, zatvaranja u Singapuru nije bilo.
Život se odvija koliko toliko normalno. Moguće je videti se sa porodicom i prijateljima u restoranima i kafićima, iako je broj ograničen na osam. Maske su obavezne svuda, čak i napolju, i mogu da se skinu samo prilikom obroka i vežbanja. Većina radi u kancelarijama gde se poštuje pripisana fizička distanca. Bioskopi i pozorišta rade, kao i tržni centri, a održavaju se i koncerti. Sve može pod uslovom da se nosi maska i da se aktivira aplikacija za praćenje kontakata.
Gotovo 15 procenata populacije od oko šest miliona je vakcinisano, prenosi dopisnik BBC-a i navodi da je to u kombinaciji sa obaveznim maskama, agresivnim praćenjem kontakata, zabranom putovanja i velikih okupljanja pomoglo ovom ostrvu velikih finansijskih rezervi i efikasnog sistema da se izbori sa koronom.
Ali... Iako mnogi u Singapuru mogu normalno da žive, to nije slučaj sa stotinama hiljadama migrantskih radnika čije je kretanje ograničeno na radna mesta i spavaonice i koji moraju da traže dozvolu poslodavaca ako žele da ih napuste, a smeju da se druže samo u rekreativnim centrima koje je izabrala država. Sve to, navodi britanski servis, je prilično "diskriminišuće i sramotno".
Za razliku od Singapura, Novi Zeland nikada nije ugrožavao ljudska prava u sprovođenju mera zaštite.
Takođe, milioni siromašnih žestokom su pogođeni pandemijom iako je vlada uložila značajna sredstva u pomaganje siromašnih. Međutim, tu su značajna smanjenja plata i nestanci nekih radnih mesta zbog čega oni koji su ostali bez posla sada moraju da rade lošije plaćene poslove a stres i teret toga, kaže socijalna radnica Patriša Vi, trpi porodica pošto je broj slučajeva nasilja u porodicama u porastu.
Pozlaćeni kavez
Čak i kod onih koji imaju slobodu kretanja i stabilan prihod, situacija nije najsjajnija. Ono malo privatnosti koja je postojala pre pandemije u ovom izuzetno nadgledanom društvu, sada je nestalo. Aplikacije su svuda i sve se prati, od putovanja do kupovine, odsedanja u hotelima, kontakata sa ljudima. Zbog toga se mnogi osećaju kao da su u zlatnom kavezu ili pod svevidećim okom države.
Krivica preživelih
Teško je žaliti se na ovo, priznaje dopisnik BBC-a, kada ostatak sveta grca pod koronom. Oni koji imaju porodice u, na primer, Indiji sada pate od takozvane "krivice preživelih" jer su prinuđeni da nemoćno iz daljine gledaju kako se njihovi voljeni muče.
"Čudno je što je situacija u nekim zemljama bukvalno paklena, dok mi ovde planiramo putovanja. Deluje nemoralno da je nama tako dobro i da možemo da uživamo u životu, dok je u drugim zemljama situacija tako loša", kaže pisac Sudir Tomas Vadaket koji ima porodicu u Indiji.
"Singapur je grad koji se obogatio zahvaljujući globalizaciji. S obzirom na našu povezanost i prirodu ekonomskog razvoja, smatram da imamo moralnu odgovornost da brinemo o drugima", dodao je on.
Mnogi u Singapuru su trenutno zahvalni i srećni što žive odvojeni i zaštićeni od korone. Ali taj "balon bezbednosti" će uskoro pući jer je vlada najavila da će zemlja uskoro morati da se otvori, a to će onda značiti pravi test otpornosti Singapura na koronu.
(Mondo/Kurir)