Evropska svemirska agencija je saopštila da se najveći ledeni breg na svetu, nazvan A-76, odvojio od Antarktika. Kako navodi ta agencija, da se santa odvojila vidi se na satelitskim snimcima evropskog programa Kopernikus.
Ledeni breg, veći od španskog ostrva Majorka, odvojio se od Antarktika i skliznuo u Vedelovo more. Ova ogromna ploča leda dugačka je oko 170 kilometara i široka 25.
Ledenu ploču, površine 4.320 kvadratnih kilometara, prvo je primetila britanska polarna istraživačka stanica, koja ima bazu nedaleko odatle. Ona se odlomila od antarktičke ledene ploče Rone i tako postala najveća santa leda na svetu, nakon sante A-23A površine 3.380 kvadratnih kilometara.
Agencije prenose da je ovo odlomljavanje tako velike ledene mase deo prirodnog ciklusa i da se može očekivati da će se ta santa leda uskoro razdvojiti na dva ili tri dela.
Kada se ledeni grebeni odlome, nivo mora raste. Ali za koliko?
Ledeni grebeni su plutajuće ploče debelog leda koje se nalaze na najjužnijem delu naše planete, Antarktiku, kao i na severnom polu, Arktiku. Ledeni grebeni već plutaju po okeanu, tako da topljenje ledenih ploča ne može direktno uticati na porast nivoa svetskog mora. To se objašnjava Arhimedovim zakonom.
Međutim, većina ledenih grebena "hrani se" glečerima (lednicima) sa kopna. Glečeri su sporo tekuće reke leda koje teku ka ledenim grebenima. Oni pomažu u kontroli brzine i stabilnosti ovih glečera kočeći ih. Ako bi se ledeni grebeni odlomili, otopili ili raspali, glečeri bi brže skliznuli u more, što bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora.
Antarktičko poluostrvo, najseverniji deo Antarktika, poslednjih se godina veoma brzo zagreva. To je dovelo u opasnost od urušavanja (kolapsa) neke poluostrvske ledene grebene - uključujući i dva poznata, Larsen C i Džordža VI.
Urušavanjem Larsena C, od koga se leta 2017. godine odlomio ledeni breg težak trilione tona, doveo bi do porasta nivoa mora za 4 mm do 2300. godine, dok bi se urušavanjem Džordža VI nivo mora povećao za 22 mm.
(MONDO)