Normalno se dan postepeno usporava, pa se tako trajanje dana prosečno povećava za približno 1,8 milisekundi na svakih 100 godina.
Primera radi, pre šeststo miliona godina dan je trajao svega 21 sat.
Promene u dužini dana nastaju zbog više uticaja, među kojima su gravitacija Sunca i meseca, spajanje jezgra sa Zemljinim omotačem, kao i ukupna raspodela mase naše planete.
Zemljotresi, glečeri, klimatske promene, tokovi struja u okeanima i magnetosfera takođe imaju efekta na dužinu dana.
Mogući problem se pojavio kada su naučnici 2020. godine izneli zabrinjavajuće otkriće.
Utvrđeno je da je, umesto da usporava, Zemlja počela da se okreće brže. Trenutno se vrti najvećom brzinom u poslednjih 50 godina. Tvrdnja je da su svi najkraći dani (a ima ih 28) zabeleženi baš u 2020. godini.
Naučnici nemaju kompletna saznanja o tome šta ubrzava rotaciju Zemlje, mada neki od njih teoretišu da bi to moglo da bude usled topljenja glečera tokom 20. veka, ili zbog posledica ubrzane akumulacije vode u rezervoarima na severnoj hemisferi.
Stručnjaci takođe predviđaju da je ovo "prekoračenje brzine" samo privremeno i da će Zemlja u budućnosti opet usporiti.
Mada nova otkrića po svoj prilici neće imati uticaja na naš uobičajeni život, eksperti strahuju da bi trenutna situacija ipak mogla da ostavi katastrofalne posledice na tehnologiju kao što su sateliti, pametni telefoni, kompjuteri i mreže komunikacije, a sve od ovoga se oslanja na veoma tačne sisteme za određivanje vremena.
Nadu u bolju budućnost nam ostavlja činjenica da bi takvi problemi na kraju mogli biti prevaziđeni oduzimanjem određenog vremenskog perioda, umesto dodavanjem.
(MONDO)