Moiz (53) je bio na vlasti od februara 2017.godine. Moizovo vreme na vlasti obeležilo je povećanje političke nestabilnosti. On se suočio sa optužbama za korupciju, a Haiti je pogodio talas protesta protiv vlasti i povećanog nasilja bandi, od kojih su neke bile povezane sa političkim strankama u zemlji.
Ranije ove godine tokom protesta u glavnom gradu i drugim gradovima ljudi su pozivali na njegovu ostavku. Moiz, preduzetnik i izabrani naslednik Majkla Martlija, pre nego što je postao 58. predsednik Haitija nikada nije obavljao političku dužnost. Pre atentata postavljalo se pitanje kada će se Moizov mandat završiti i da li on vlada protiv Ustava te zemlje.
Opozicija je optužila predsednika da sprovodi diktaturu te je rekla da je Moizov petogodišnji mandat trebalo da se završi 7. februara 2021. godine. Međutim, Moiz je insistirao da ostane na vlasti još godinu dana jer je svoju funkciju preuzeo tek 7. februara 2017. godine.
Do jednogodišnjeg kašnjenja preuzimanja vlasti došlo je zbog optužbi za izbornu prevaru. Zbog optužbi su poništeni rezultati predsedničkih izbora 2015. i održani su novi u novembru 2016. na kojima je pobedio Moiz.
Na dan 7. februara, kada je njegov mandat trebalo da se završi, Moiz je onemogućio puč za rušenje njegove vlade. Naredio je da se uhapse 23 osobe, uključujući sudiju Vrhovnog suda i visokog policijskog službenika.
Grupacije koje ne podržavaju vlast su smatrale kako je Moizova tvrdnja da će biti predsednik do februara 2022. zapravo sporno tumačenje Ustava iz 1987. godine.
Karipska zemlja, koja je postala prva crnačka republika na svetu nakon revolucije protiv francuske vladavine, ima istoriju obeleženu siromaštvom, kao i autoritarnom vladavinom. Poslednjih godina u toj zemlji vladaju hronična politička nestabilnost, korupcija, diktatura i prirodne katastrofe. To je sve doprinelo da je Haiti najsiromašnija zemlja Srednje Amerike.
Jedan od najvećih korupcijskih skandala u istoriji izbio je nakon što je u sklopu PetroCaribea, strateškog naftnog saveza potpisanog sa Venecuelom 2006. godine, Haiti uštedeo pozajmljujući gorivo od svojih komšija koje su bogate naftom te odgađajući plaćanje do 25 godina.
Obe vlade je trebalo da ušteđeni novac iskoriste za finansiranje socijalnih programa i razvoj privrede, ali je gotovo dve milijarde dolara, što je gotovo četvrtina ukupne privrede Haitija za 2017., nestala u džepovima političara. Tokom potresa magnitude 7,0 koji je pogodio glavni grad i širu regiju 2010. godine poginulo je više od 200.000 ljudi. U potresu, koji je bio najgori na Haitiju u poslednjih 200 godina, nanesena je velika šteta privredi i infrastrukturi koja i dalje stoji neobnovljena.
Zemlja pokušava da se oporavi i od uragana Metju koji je 2016. godine izazvao humanitarnu krizu, nestašicu hrane i široku devastaciju. Atentat na predsednika sada će verovatno dovesti siromašnu karipsku naciju u daljnje sukobe i nestabilnosti.
(Mondo/Jutarnji list)