Nakon što su talibanski pobunjenici ušli u Kabul i predsednik države Ašraf Gani odmah napustio zemlju, islamistički militanti preuzeli su gotovo čitav Avganistan nekon dve decenije.
Predsednica privremenih institucija u Prištini Vljosa Osmani potvrdila je da su u toku pripreme za prihvat avganistanskih izbeglica na Kosovu, dok je Tirana takđe najavila da će prihvatiti izbeglice iz Avganistana, na zahtev Sjedinjenih Američkih Država.
Koliko je opasno to što izbeglice iz Avganistana dolaze u velikom broju u Prištinu, da li će Kosovo postati teritorija na kojoj će buknuti novi rat, postoji li opasnost od terorističkih napada u Srbiji, za MONDO je odgovorio profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić.
"PRIŠTINA IMA NESTABILNU VLADU, KAKO DA PRIMI IZBEGLICE?"
Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić kaže da je globalna situacija drastično pogoršana i da preuzimanjem vlasti Avganistan postaje zemlja u kojoj su na čelu države najekstremniji ljudi na planeti.
"Dolazak izbeglica u Prištinu nije dobra vest. Albanija je ipak država za razliku od Kosova, ima funkcionalnu Vladu koja će uz američku pomoć, moći da pruži bezbednost, smeštaj i sve što je potrebno izbeglicama u Tirani. S druge strane, prištinska administracija je drugačija, pošto imaju nestabilnu Vladu i pitanje je da li će imati kapaciteta za izbeglice koje dolaze", kaže za MONDO Zoran Dragišić.
NISU PROBLEM AVGANISTANCI, VEĆ ISLAMISTI NA KOSOVU
Kosovo ne može da im pruži bilo kakve garancije, jer to ne može ni vlastitom stanovništvu, jer tu se ne radi samo o bezbednosti, več i o smeštaju, lečenju, hrani za veliki broj ljudi, tvrdi naš sagovornik.
"Izbeglice iz Avganistana ne treba posmatrati kao ekstremiste, već kao grupu koja beži od ludila i dolazi među iste takve ekstremiste na Kosovu. Ljudi koji će doći u Prištinu su oni koji su pobegli od talibana, koji su hteli da naprave modernu državu od Avganistana i njih radikalni islamisti označavaju kao najgore neprijatelje. S druge strane, veliki broj islamista koji živi na Kosovu se borio u redovima ISIL-a i ja se plašim da oni ne krenu u napad. Oni koji su se vratili iz ratova i borbi predstavljaju ozbiljan problem i potrebno je naći način kako zaštititi izbeglice", kaže za MONDO naš sagovornik.
MORA SE POJAČATI PRISUSTVO NATO NA KOSOVU?
U ovom trenutku za Srbiju, kojoj izbeglice iz Avganistana dolaze na prag, najvažnije je da pojača obaveštajni rad. Bez naše pomoći, ljudi na prostoru Kosova i Metohije neće biti sigurni, kaže Zoran Dragišić.
"Moraju da se lociraju sve potencijalno opasne grupe i pojedinci koji su došli sa ratišta, naročito iz Iraka i Sirije. Oni koji su potencijalno opasni moraju se staviti pod posebnu prismotru. Na Kosovu i Metohiji neophodna je pomoć i pojačanje prisustva NATO snaga. Međunarodnim snagama treba da se priključe pripadnici policije, žandarmerije i vojske", objašnjava on.
"USAMLJENI VUKOVI" SU OPASNI
Pod posebnu prismotru trebalo bi staviti sumnjiva lica, koja su odranije poznata službama, otkriva naš sagovornik.
"Ali ne treba da zaboravimo da su u poslednje vreme terorističke napade činili usamljeni vukovi, samoradikalizovani islamisti koji su počinili napade u Evropi. Pritom, ne znamo koliko ima mladih Albanaca koji su sada stekli punoletstva i koji su odrasli na radikalnim pričama o islamskoj državi. Zato je bezbednost na Kosovu ogroman izazov", kaže za MONDO Dragišić.
TERORISTIČKI NAPAD SE NE BI ISPLATIO ALBANCIMA
Na ostatak Srbije dolazak izbeglica u Prištinu neće se reflektovati direktno, najveći je rizik za jug Srbije, naročito za Srbe koji žive uz administrativnu liniju, južno od Ibra.
"Bojim se da bi mogli da budu u problemu zbog sukoba izbeglica iz Avganistana i onih koji žive na Kosovu. Ali ono što je dobro jeste da Srbija svakako nije glavna meta u ovom trenutku. Sve je pitanje odnosa između privremenih institucija u Prištini i Amerike. Opasnost od terorističkog napada uvek postoji, ali Albancima na Kosovu se politički ne bi isplatilo da se bilo šta desi, sada u trenutku kada njihovi odnosi sa SAD nisu dobri. Ako bi došlo do nekog problema, Srbija bi to sigurno iskoristila kao ozbiljan argument protiv vlasti u Prištini i ogolio bi se pravi karakter te vlasti, dodao je u intervjuu za MONDO profesor bezbednosti.