Baradar je njihov politički poglavar i najjavnije lice. U televizijskoj izjavi o padu Кabula rekao je da je pravi test talibana tek počeo i da moraju da služe naciji. Njegov povratak na vlast oličava nesposobnost Avganistana da pobegne od krvavih okova svoje prošlosti. Priča o njegovom životu je priča o neprestanom, nemilosrdnom sukobu u zemlji.
Baradar je rođen u provinciji Uruzgan 1968. godine, borio se u avganistanskim mudžahedinima protiv Sovjeta osamdesetih. Nakon što su Rusi isterani 1992. godine i zemlja je zapala u građanski rat između suparničkih vojskovođa, On je u Кandaharu postavio školu sa svojim bivšim komandantom i zetom Mohamadom Omarom. Dvojiva mula su zajedno osnovali talibane, pokret koji su predvodili mladi islamski učenjaci posvećeni verskom "pročišćenju" zemlje i stvaranju emirata.
Podstaknuti verskim žarom, mržnjom prema vojskovođama i velikom podrškom pakistanske obaveštajne agencije (ISI), talibani su 1996. godine došli na vlast nakon niza osvajanja provincijskih prestonica koje su iznenadile svet, što im je opet pošlo za rukom poslednjih nedelja. a Baradar bio je ključni arhitekta tih pobeda.
U petogodišnjem talibanskom režimu je imao niz uloga u vojsci i administraciji, dok ga Amerikanci nisu svrli. Nakon toga je bio 20 godina u izgnanstvu. Sve to vreme imao je reputaciju moćnog vojskovođe, a zapadne diplomate su ga smatrale krilom Кueta Šure, talibanskog pregrupisanog vođstva u egzilu koje je bilo najpogodnije za političke kontakte sa Кabulom.
Baradar je uhapšen 2010. godine. Međutim, 2018. godine stav Vašingtona se promenio i avganistanski izaslanik Donalda Trampa, Zalmaj Halilzad, zatražio je od Pakistanaca da oslobode Baradara kako bi mogao da vodi pregovore u Кataru, na osnovu uverenja da će se on zadovoljiti dogovorom o podeli vlasti. Jedan od bivših zvaničnika rekao je da nikada nije video stvarnu potkrepu tog uverenja.
U februaru 2020. godine potpisao je sporazum Dohe sa Amerikom, a Trampova administracija veoma je pozdravila taj korak ka miru. Tada su Amerika i talibani obustavili međusobne borbe. Očekivalo se da će razgovarazi o podeli vlasti između talibana i kabulske vlade Ašrafa Genija, međutim do toga nikada nije došlo. Čini se kao da su čekali slobodan trenutak da Amerikanci odu i da pripreme završnu ofanzivu.
(MONDO/Noizz)