Na današnji dan pretačno 15 godina poginuo je jedan od najvećih zaljubljenika u prirodu, posebno u životinjski svet - Stiv Irvin, poznat kao Lovac na krokodile.
Planetarnu popularnost je stekao putem televizijske serije "Lovac na krokodile" koju je snimao od 1991. pa sve do smrti. Irvin je život posvetio proučavanju životinja, pre svega krokodila i zmija, a njegove dokumentarne emisije obezbedile su mu globalnu slavu.
Umro je u svojoj 44. godini posle napada raže.
Naime, tog tragičnog dana Irvin i njegov snimatelj Džastin Lijons ronili su u blizini Kvinislanda u Australiji. Njih su dvojica snimali dokumentarnu seriju o najopasnijim životinjama u okeanu, kada je ogromna raža prišla Irvinu.
"Video sam kako ga je raža izbola stotinu puta Kada sam pomerio kameru video sam da je oko Stiva nastala velika lokva krvi", ispričao je svojevremeno u jednom intervjuu Lijons.
Prema njegovim rečima bodlja je prošla je kroz Irvinove grudi kao kroz puter.
"Imao je povredu u predelu srca dugu oko 2,5 centimetara, a iz nje je liptala krv. Trpeo je veoma jake bolove. Raže imaju otrov u repu, i siguran sam da su bolovi bili nepodnošljivi”, rekao je Lajons i dodao:
"Govorio sam mu da misli na svoju decu i da se drži. Tada me je smireno pogledao i rekao mi - umirem.To je bilo poslednje što je rekao".
Lijosn je bio u pravu što se tiče bolova - kada raža ubode bolovi su nesnosni. Jedan ronilac, koji je ražu nagazio u plićaku, ispričao je da ga je životinja ubola u nogu a da je bol koji je trajao više od šest časova posle toga bio neverovatnog intenziteta. Bio je toliki da pet kapsula morfijuma koje je primio nisu mogle da ga neutrališu.
Prema nekim informacijama Irvin se našao iznad raže koja je, kako se tvrdi bila duža od 2,5 metra i teška sigurno oko 100 kilograma.
Neki eksperti tvrde da je raža od Irvina posmilila da je reč o tigar-ajkuli i da je zato krenula u napad - tačnije, krenula da se odbrani.
U svetu se tokom jedne godine dogodi između 20 i 30 ovakvih incidenata, ali su šanse da se takav jedan icnident završi tragično, kako kažu stručnjaci, jedan prema milion. Pojedini eksperti tvrde da je na celoj planeti bilo samo 17 smrti izazvanih na ovaj način.
A šta bi trebalo da znamo o ražama:
1. Raže su zapravo ribe
Iako mnogima ne deluju tako, raže su zapravo ribe. Ima ih oko 200 vrsta.
2. U srodstvu sa ajkulama
Raže i ajkule pripadaju istoj grupi riba. Umesto kostiju u njihovom telu se nalaze hrskavice. Baš kao i ajkule i raže koriste senzore kako bi osetili električne signale koje emituje njihov plen. Ovi senzori se nalaze oko usta kompenzuju loše postavljene oči na telu životinje.
3. Ovde su jako dugo
Fosilni zapisi pokazuju da raže datiraju još od pre 150 miliona godina. Do njihovih fosila je inače teško doći jer nemaju kosti, ali a nekad jedine dokaze o svom postojanju raže su ostvljaju zube.
4. Otrov kao anestetik
Iako je veoma bolan, otrov koji se nalazi u ražinom repu obično nije smrtonosan, osim ako žrtvu ne ubodu u grudi ili stomak. U drevnoj Grčkoj izvlačili su njen otrov kako bi ga tadašnji zubari koristili kao anestetik.
5. Umeju da budu poprilično velike
Neki primerci koji su uhvaćeni bili su dugački više od 4 metra i teški oko 350 kiolograma.
6. Nisu agresivne
Raže su može se reći miroljubive. Ne napadaju osim ako se ne osete da su ugrožene a to se obično događa kada ronilac pliva iznad ili ispred nje čime joj blokira put za beg. Jedan od sigurnijih načina da vas raža ubode je da stanete da nju u nekom plićaku.
7. Umeju da se dobro sakriju
Pazite kad ulazite u plićak jer kao što smo pomenuli možete nagaziti na ražu a onda obično sledi napad repom koji ima otrov o kome smo vam već govorili. Boja kože im je takva da kada se primire deluju skoro neprimetno - sve dok ne naiđe plen.
(MONDO)