Gadafi je Libijom vladao 42 godine nakon puča 1969. protiv monarhije, predstavljajući sebe kao revolucionarnog, arapskog i afričkog heroja, dok je nemilosrdno gušio svu opoziciju. On je srušen 2011. godine u pobuni inspirisanoj pobunama Arapskog proleća i podržanoj od strane NATO -a.
Samo devet dana kasnije, 20. oktobra te godine pobunjenici su mu ušli u rodni grad Sirte, mučili ga i ubili na ulici, izlažući njegovo telo na pijaci. Međutim, njegova smrt nije donela demokratiju ili stabilnost.
Umesto toga, desio se sasvim suprotan scenario. Libija se raspala po regionalnim i ideološkim linijama, sa mnoštvom milicija nalik mafiji i njihovim stranim pristalicama koji se bore za kontrolu nad zemljom bogatom naftom.
Prekid vatre u oktobru prošle godine usledio je u martu imenovanjem vlade jedinstva sa mandatom da vodi Libiju na izbore. Dakle, s predsedničkim izborima zakazanim za 24. decembar i parlamentarnim izborima u januaru, da li Libija konačno okreće stranicu decenije haosa?
"U odnosu na poslednjih 10 godina, Libija je u znatno poboljšanoj situaciji. Prekid vatre dogovoren u oktobru prošle godine nastavlja da važi, a Vlada nacionalnog jedinstva ostaje kao jedina libijska vlada", rekao je Hamiš Kinear, analitičar sa istraživačkog instituta Verisk Mejplkroft.
Libijski akademik Mahud Kalfala takođe je izrazio sumnju da će sami izbori dovesti do "konačnog rešenja" krize.
"To bi zahtevalo okončanje negativnog stranog učešća u unutrašnjim poslovima Libije, zrelost libijskih glasača u izboru ko ih predstavlja, zanemarujući tribalizam i regionalizam, i sve strane prihvatajući ishod izbora", rekao je on.
Mnogi ogorčeno raspravlju o izbornim zakonima i predlogom zakona o predsedničkim izborima koji se pojavio po meri vojnog moćnika Kalife Haftara, a koji je usvojen potezom za koji mnogi njegovi protivnici kažu da je zaobišao propisan postupak. Mnogi u zapadnoj Libiji preziru Haftara, posebno nakon jednogodišnje ofanzive njegove samozvane Libijske nacionalne vojske da zauzme Tripoli, koja je ubila hiljade ljudi pre nego što su ga u junu 2020. potisnule naoružane grupe koje podržava Turska.
Kinear je upozorio da bi ankete zasnovane na kontroverznom zakonu bez šire podrške grupa na zapadu mogle ponovo da podele Libiju na konkurentne istočne i zapadne vlade.
"Rizik od ovoga bi bio veći ako bi Kalifa Haftar osvojio predsedničku funkciju, jer je to otrovna figura za naoružane frakcije koje su branile Tripoli tokom neuspele ofanzive LNA", rekao je on.
Analitičar Ahmed al-Rašraš rekao je da se Libijci "nadaju da će ovi izbori dovesti do boljeg života i političke stabilnosti i bezbednosti", a mnogi verujuda će proces rešiti duboko ukorenjena pitanja.
Ipak, celokupna situacija je ostavila neku nostalgiju za Gadafijevom erom. Dok je on tokom svoje vladavine brutalno iskorenio sve oblike protivljenja, mnogi su uživali u visokom životnom standardu koji je plaćao ogromno libijsko naftno bogatstvo, sa najvećim BDP -om po stanovniku u Africi. Što je sušta suprotnost današnjici.
Decenija sukoba uništila je infrastrukturu i pogodila ekonomiju, ostavivši Libiju u hroničnim prekidima napajanja i odbegloj inflaciji.
(MONDO)