Madžid Kan, stanovnik američke države Merilend, opisao je na sudu detalje mučenja kojem je bio podvrgnut u zatvoru Gvantanamo na Kubi, postavši prva osoba koja je otvoreno svedočila o zlostavljanju u američkoj ustanovi.
Kan je osuđen na 26 godina zatvora od strane vojne porote nakon što je priznao da se pridružio terorističkoj organizaciji Al Kaida.
Izricanje presude Madžidu Kanu je kulminacija prvog suđenja koje je vodila vojna komisija za jednog od 14 takozvanih zatvorenika visoke vrednosti koji su poslati u američku pomorsku bazu na Kubi 2006. godine nakon što su držani u tajnoj lokaciji pritvora u inostranstvu i podvrgnuti programu ispitivanja razvijenom kao odgovor na napade 11. septembra.
Kan je rekao da je ostao prestravljen i da je halucinirao od tehnika koje je CIA primenila na njemu. "Mislio sam da ću umreti", rekao je poroti u svojoj izjavi.
Govorio je o tome da je go visio na gredi plafona duge periode vremena, bio polivan ledenom vodom da bi ostao budan. Više puta je bio premlaćivan, dati su mu prisilni klistiri, bio je seksualno zlostavljan i izgladnjivan na raznim "crnim lokacijama" CIA-e.
"Što sam više sarađivao i govorio im, više sam bio mučen", rekao je Kan. "Molio bih ih da prestanu i zakleo im se da ništa ne znam… Da sam imao informacije da dam već bih ih dao, ali nisam imao šta da dam."
Kan, 41-ogodišnji državljanin Pakistana koji je došao u SAD 1990-ih i završio srednju školu u blizini Baltimora, izjasnio se krivim za ratne zločine koji su uključivale zaveru i ubistvo zbog njegove umešanosti u zavere Al Kaide, kao što je smrtonosno bombardovanje hotela "JW Meriot" u Džakarti u Indoneziji, avgusta 2003. godine.
On se izvinio za svoje postupke, koji uključuju planiranje napada Al Kaide u SAD nakon 11. septembra i neuspelu zaveru za ubistvo bivšeg pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa. Tokom dvočasovne izjave porotnicima u četvrtak, rekao je: "Sve sam uradio, bez opravdanja. I veoma mi je žao svima koje sam povredio."
Kan je proveo tri godine na "crnim lokacijama" CIA-e pre nego što je premešten u zatvor Gvantanamo 2006. Rekao je da nikada nije ugledao svetlost dana ni na jednoj od skrivenih lokacija, i da nije imao kontakt ni sa kim osim sa čuvarima i ispitivačima do šeste godine svog pritvora u bazi na Kubi.
Crne lokacije su termin koji se koristi za tajne oblasti čije vlasništvo se pripisuje amričkim obaveštanim organizacijama. Karakterišu ih činjenica da za njih javnost ne zna, a informacije o njihovim lokacijama i radu dobijaju samo obaveštajni i vojni zvaničnici visokog nivoa.
(MONDO)