Nekoliko meseci pre nego što Vladimir Putin napusti svoje rezidencije da bi se pojavio u javnosti bilo gde, njegov bezbednosni tim je već na terenu. Prvo, tim analizira sve moguće pretnje: kriminalne aktivnosti, društvene nemire, percepciju slike, pa čak i mogućnost prirodnih katastrofa, npr. zemljotresi ili poplave u regionu tokom potencijalne posete.
Otprilike mesec dana pre posete predsednika, članovi tima stižu na mesto da usaglase svoj raspored obezbeđenja sa lokalnim vlastima i provere smeštaj u kome će predsednik boraviti. Sve je popravljeno do poslednje kvake, tako da tokom boravka predsednika nikakvi tehničari ili majstori ne bi morali da uđu u stambeni prostor.
IT inženjeri i tehničari bezbednosnog tima postavljaju ometače da blokiraju sve signale radio detonacije na lokaciji predsednika. Oprema koju održava predsednikov tim za nadzor pinguje sve pametne telefone i druge uređaje u neposrednoj blizini predsednikove lokacije kako bi kontrolisala svaku sumnjivu aktivnost. Za one među vama koji su zabrinuti za pitanja privatnosti – prema ruskim zakonima, predsednikovo obezbeđenje ima pravo da instalira i koristi hardver i softver bilo koje vrste za prisluškivanje, vrši pretrese, ima pristup bilo kojoj zgradi i organizaciji ili zapleni bilo koje vozilo – ako je bilo šta od ovoga potrebno sprovesti radi bezbednosti predsednika. Međutim, zaplena civilnih vozila dozvoljena je samo “u ekstremnim uslovima“ i ne postoji zvanična evidencija ni o jednoj takvoj situaciji.
Tek nakon ovako temeljnih priprema dolazi predsednik i obezbeđenje kreće sa svojim neposrednim radom. Specijalna služba zadužena za bezbednost ruskog predsednika zove se Federalna zaštitna služba koja, prema nezvaničnim informacijama, broji preko 50.000 zaposlenih.
Unutar Federalne službe bezbednosti, specijalna jedinica obezbeđuje lično predsednika Putina. Iznenađujuće, uslovi za ovu poziciju ne uključuju pravo ratno iskustvo.
“Malo je verovatno da će predsednikovo obezbeđenje morati da pravi zasede na planinskim stazama ili da skače sa padobranom. Borbeno iskustvo je korisno, ali često nije primenljivo u našem radu. Tokom rata napadate. A telohranitelj bi trebalo da štiti predsednika samo od nekog nevidljivog”, kaže bivši predsednikov radnik obezbeđenja.
Zbog toga bivši policijski operativci nisu sposobni za ovaj posao – oni su obučeni da uhapse, a predsednikovim telohraniteljima je njegova bezbednost na prvom mestu, a ne neophodnost hapšenja napadača. Čuvar mora da ima “operativnu psihologiju“, što znači da može da predvidi i spreči pretnje i da to uradi stvari neprimetno od drugih, što je takođe važno. Ostali uslovi za poziciju: kandidati moraju biti mlađi od 35 godina, da imaju visinu između 175 i 190 cm i težinu između 75-90 kg, piše Russia Beyond.
Predsednikovi lični čuvari takođe moraju da razumeju strane jezike i da budu, što se politike tiče, upućeni u osnovne stvari kako bi razumeli ko prilazi predsedniku i kako treba da se ophode prema tim ljudima. Na ovom snimku ljudi iz obezbeđenje traže od Konora Mekgregora da skine ruku sa Putinovog ramena.
Predsednikovi telohranitelji su veoma izdržljivi. Obučeni su da izdrže veliku hladnoću u lakim kaputima (debeli kombinezoni mogu ometati njihovo kretanje) i da se ne znoje na vrućini. Prema nekim izveštajima, koriste lekove koji utiču na fiziološke procese. Inače, telohraniteljima je dozvoljeno da puše cigarete – to pomaže bržem smirivanju stresa, ali naravno ne tokom treninga ili posla. Posao predsednikovih telohranitelja je veoma iscrpljujući, zbog čega se otpuštaju posle 35. godine.
Tokom “akcije“ (kako se inače naziva predsednikovo vreme koje provodi u javnosti), telohranitelji su organizovani u četiri kruga. Najbliži krug predsedniku su njegovi lični telohranitelji, momci pretećeg izgleda u odelima, tamnim naočarima za sunce, sa slušalicom u uhu i koferom. Izgledaju zlokobno sa razlogom – za napadače je to prvi znak da je Putin veoma dobro zaštićen. Još jedan detalj koji nagoveštava telohranitelja su njegove ruke – one su uvek ispred tela, leva ruka često podignuta do pola. Ovo je obavezan uslov – čuvar mora uvek biti u stanju pripravnosti. Zato što je neposredni zadatak “prvog kruga“ u slučaju opasnosti da svojim telima zakloni predsednika.
Koferi koje ovi momci nose su zaštitni štitovi koji se mogu postaviti da zaštite predsednika od metaka. Stražari su naoružani pištoljem 'gurza' kalibra 9 mm koji može da ispali do 40 metaka u minuti, probijajući pancire sa udaljenosti od 50 metara. Međutim, ako dođe do pucnjave, to znači da je tim za obezbeđenje zakazao – bilo kakve napade pre svega treba unapred sprečiti. Još jedan deo opreme namenjen zaštiti su kišobrani od kevlara koje čuvari nose okolo – oni su super čvrsti i predstavljaju dobru zaštitu od metaka.
Međutim, nisu najvažniji čuvari “prvog kruga“, već oni koji se nalaze u “drugom krugu”. Za razliku od prvog, potpuno su neupadljivi u masi, obučeni formalno i ponašaju se diskretno, traže potencijalne napadače. “Treći krug“ okružuje krug oko gomile, sprečavajući sumnjive osobe da budu u blizini predsednika. “Četvrti krug“ su snajperisti koji se nalaze na krovovima okolnih zgrada. Zato je opasno trčati, vrištati, praviti ishitrene pokrete u blizini predsednika jer ćete dobiti crvenu tačku na glavi za nekoliko sekundi.
Takođe, prilikom pojavljivanja predsednika u širokim javnim prostorima mogla bi se postaviti dodatna zaštitna oprema.
I na kraju, deo jedinice putuje sa predsednikom u oklopnim kombijima (ekstremna vožnja je takođe neophodna veština za većinu predsednikovog obezbeđenja). Ovi momci su specijalci naoružani AK-47, snajperskim puškama “Dragunov”, protivtenkovskim bacačima granata i prenosivim protivvazdušnim raketnim sistemima “Osa“. Međutim, glavni adut predsednikove bezbednosti u slučaju Vladimira Putina je sam predsednik. Pošto je imao iskustvo rada u sovjetskoj i ruskoj tajnoj službi, Putin zna da njegov tim za obezbeđenje zna šta radi i on se zbog toga uvek pridržava njihovih bezbednosnih zahteva.
(MONDO)