Pre skoro tačno 20 godina, telo iskasapljenog dečaka pronađeno je u reci Temzi u blizini pozorišta Glob. Ubijen je u jezivom ritualu, bio je zaklan a potom su mu odsečeni glava, noge i ruke. Tek godinama kasnije utvrđeno je koliko je mališan imao godina i kako se zvao, a priča o njegovom pomenu i sahrani tera suze na oči.
Telo je ugledao Ejdan Minter, dok je šetao preko mosta Tauer na putu ka poslovnom sastanku. Prvo je mislio da voda nosi nekakvu lutku, a onda je video rane i pozvao policiju. Telo dečaka izvučeno je uzvodno, u blizini pozorišta.
Nik Čalmers, detektiv koji je radio na istrazi, rekao je da je ovo najčudniji i najkompleksniji slučaj ubistva u njegovoj dugoj karijeri.
Slučaj je toliko potresao detektive, da su uradili nešto što se inače ne radi - dali su dečaku ime, nazvali su ga Adam. Policija je ponudila i 50.000 funti nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja ubice. Ali tragova nije bilo.
Šta je pronađeno?
Dečak je možda bio u vodi i desetak dana. Pronađen je samo torzo, uzrok smrti bilo je prerezano grlo, a noge, ruke i glava bili su, po rečima patologa, "ekspertski uklonjeni". Ostali delovi tela nikada nisu pronađeni. Dečak je bio obučen samo u šorts koji je policiji dao prvi trag - brend odeće bio je dostupan samo u malom broju radnji u Nemačkoj, u Britaniji ga nije bilo uopšte.
Prema rečima patologa, bio je solidno uhranjen i zdrav, nije bilo primetnih znakova bolesti ili povreda nanetih pre smrti.
U želucu mališana pronađeni su tragovi sirupa protiv kašlja, što je patologe navelo na dve "staze" istrage. Ili je dečak bio bolestan, pa je neko pokušao da mu pomogne, ili je jakim sirupom koji ima i opojno dejstvo pokušao da ga omami pre užasnog ubistva.
Da je u pitanju ritualno ubistvo, niko nije sumnjao. Neki su smatrali da je u pitanju "muti" ritual sa juga Afrike, u kojem se delovi tela žrtve koriste da bi, po rečima vračeva, doneli sreću i uspeh onome ko je naručio ubistvo. Drugi su verovali da je u pitanju bio nigerijski ritual, prinošenje žrtve boginji Ošun, koja se povezuje sa plodnošću i vodom.
Apel za pomoć uputio je i bivši južnoafrički predsednik Nelson Mandela, jer je utvrđeno da je dete bilo rođeno u Africi.
"Postoje indikacije da je ovaj dečak iz naše zemlje. Ako bilo gde, čak i u najudaljenijem selu našeg kontinenta, nekoj porodici nedostaje dečak ovog uzrasta, odmah neka se javi policiji", apelovao je on.
Prvi pomak u slučaju bio je 2002. godine, skoro godinu dana nakon ubistva. Socijalna služba pronašla je čudne, ritualističke predmete u kući Džojs Osagijede, majke dve devojčice. U njenoj kući pronađena je i dečja odeća brenda koji je nosio mali Adam.
Godinu dana nakon ubistva, održan je pomen na reci Temzi. U vodu je bačen venac od cveća, a prisustvovalo je oko 30 pripadnika policije, patologa, naučnika i drugih stručnjaka koji su radili na slučaju.
"Mi smo verovatno bili najbliže njegovoj porodici", rekao je tada detektiv Nik Čalmers.
U stomaku deteta "biljka mučenja"
DNK analiza u međuvremenu je poreklo dečaka suzila na jedan potez na jugu Nigerije - gde se nalazi i rodno mesto Džojs Osagijede. Uzorci polena iz njegovog sistema za varenje utvrdili su da je u Engleskoj bio nedeljama, možda i samo danima, pre smrti. I u želucu su pronađene čudne supstance, mešavina afričke gline s rečnog dna, pepela, tragova mlevenih kostiju, zlata i kvarca. Mešavina je bila spaljena pre nego što je dete bilo naterano da je popije, pa su istražitelji pomislili da to objašnjava i sirup za kašalj - ko god da mu je dao ovu čudnu smesu, dao mu je i sirup kako bi lakše popio.
U smesi su pronađeni tragovi dve biljke. Prva se zove "biljka mučenja", iz zapadne Afrike. Izaziva paralizu ali ne umanjuje bol. A drugi biljni trag bile su semenke dature, biljke koja ima dejstvo kao sedativ i halucinogen.
U prevodu, dečaku koji nije imao više od sedam godina data je mešavina koja ga je paralisala ali mu nije umanjila bol, bio je svestan svega što mu ubica radi.
Džojs Osagijede je deportovana iz Britanije, a potom je nestala. Tek kasnije je utvrđeno da je kratko živela u Hamburgu, gde postoji radnja sa dečjom odećom u kakvoj je Adam pronađen.
U njenom telefonu su, međutim, pronađena samo dva kontakta. Musa Kamara, čije je pravo ime bilo Kingsli Odžo, bio je jedan od njih. U njegovom stanu pronađeni su snimci obezglavljivanja i ritualistički predmeti. Postojale su i sumnje da je član bande za trgovinu ljudima.
Kada je uhapšen, javio se policajcima i rekao da ima tajni snimak Džojs Osagijede. Pušten je na slobodu i navodno je pomagao u istrazi, ali su se svi tragovi koje im je dao ispostavili kao "slepe ulice".
Fotografija koja je sve izmenila
Žena koja je poznavala Džojs u Nemačkoj tek ove godine je progovorila za medije. Živela je u Hamburgu i viđala je Džojs sa kćerkama, ali i sa još jednim dečakom. Tek sada shvata da je to mogao da bude Adam.
Deset godina nakon ubistva, u Nemačkoj je pronađena Džojsina prijateljica koja je čuvala nekoliko njenih stvari. Među njima bila je i slika malog Adama. Posle toliko godina, Džojs je pronađena u Nigeriji i priznala je da je čuvala petogodišnjeg dečaka, ali da mu nije majka. Otkrila je i da se zvao Ikompvosa, ali da ga je "dala čoveku po imenu Bava".
Novinari su je pronašli u Nigeriji, gde je počela opet da menja priču. Dala je još nekoliko imena za dete, Deni, Patrik... Ali kada joj je pokazana slika Kingslija Odžoa, rekla je da je on "Bava".
Epilog slučaja
Adam je sahranjen više od pet godina nakon smrti, u decembru 2006. godine. Mališan je sahranjen u neobeleženom grobu, na groblju u Londonu čiju tačnu lokaciju policija nije želela da obelodani.
Od 2013, Adamovo ubistvo je "hladan" slučaj, odnosno na toj istrazi aktivno ne rade pripadnici policije i drugih istražnih organa. Džojs je umrla u Nigeriji, gde se nalazi i Odžo koji odbija da govori sa novinarima, a policija nema dokaza da bi ga uhapsila.
(MONDO)