Džon Alajt bio je plaćeni ubica. I to ne bilo kakav plaćeni ubica. Radio je za porodicu Gambino, jednu od najjačih mafijaških organizacija u Njujorku.
"Odrastao sam u tipičnoj albanskoj porodici. Bavio sam se sportom i borilačkim veštinama. Moj otac je voleo boks. On je u SAD došao iz Albanije u vreme kada je tamo bio na snazi komunistički režim. Skrasio se u Njujorku. E a u tom gradu postoji pet glavnih porodica. Porodica Gambino je jedna od najmoćnijih. Kako sam došao u kontakt sa njima? Pa, jedan od članova te porodice bio je moj trener bejzbola", počinje svoju priču Alajt.
Onda je počeo da se bavi likvidacijama, a usput bio tu i da premlati koga i kada treba.
"Premlatim bejzbol palicom, naravno. Optužen sam za ranjavanje 60 ljudi, što mislim da je preuveličana brojka. Ne znam tačno koliko sam ljudi ubio. Ali verujem da je više od 12 njih mrtvo. Povrediti i ubiti – to je bio deo mog života. Regularna stvar. Želeo sam da budem najbolji u svom poslu, da budem poštovan i da zaradim dosta novca. Uostalom, svi to žele koji se bave gangsterskim poslom. Zanimljivo je da su moji drugovi, kad smo bili klinci, bili opasniji od mene. Ali kako smo rasli ja sam ih prevazišao. Postao sam mnogo opasniji ali i mnogo inteligentniji. Ja sam odrastao uz Endija Ruđijanija Debelog koji me je naučio kako da budem tih ali surov", rekao je Alajat.
Kaže kako je sve počelo kada je Džon Goti tražio da počne da ubija za njega: "Da sam to odbio on bi ubio mene", rekao je Alajt i dodao:
"Kaže kako kad si na ulici nisi svestan da ćeš morati da platiš cenu za takav život koji vodiš. Tu mislim i emocionalno i fizički. Sa 19 godina su me prvi put izboli nožem. Imam oko 120 šavova po grudima i negde oko 80 na glavi. Ali takav je to život. Prihvataš nasilje i počinješ da prihvataš da igraš rulet sa svojim životom. I to bez preteranog kajanja. Jednostavno misliš da si gotovo nepobediv. Ok, ubijaš, biješ, nanosiš bol drugima ali to će kad tad da ostavi posledice na tebe. Sva ta ubistva i ranjavanja koja sam učinio. Sećam se da su istražitelji govorili kako sam umeo da posle ubistva odem nonšalantno da ručam ili na plažu. Bio sam bezosećajan".
I dan danas se seća jednog svog ubistva.
"Meta mi je bio Džordži Graso. Jedan od dilera. Plan mi je bio da ga napijem, da se opusti kako ne bih imao probleme tokom likvidacije. Sedeo sam za šankom i u jednom trenutku ulazi Graso. Vidim ga i kažem mu da dođe, da nam se pridruži na piću. Rekao mi je kako mora ranije da ide.
- Ma ajde, pa neće te ubiti jedno piće, rekoh mu.
Kada je popio prvo piće znao sam da je moj. Kasnije se dobro napio i naduvao i želeo je da nastavi sa provodom. Seli smo u kola, a ja sam se smestio iza njega. Tako mi je bilo najzgodnije i najkomotnije da odaberem pravi trenutak da mu pucam u glavu", priča Alajt.
Vozili su se neko vreme.
"Na putu nema nikog. On se smeje, smejem se i ja. I tokom te naše zafrkancije negde mi se u mozgu javila misao – čekaj, da li ću ja ovo stvarno da uradim, da li ću zaista da mu oduzmem život? Druga strana mene kaže – obećao si, ako ne izvršiš naređenje, neko kome ja verujem će me ubiti. Nervozan sam. Pitam se da li mogu da uradim to. Stavljam metam u cev. Uraditi li ne. Ubiće ga ovako ili onako. Ne želim da mene likvidiraju zbog njega. Podigao sam pištolj, uperio sam mu cev u potiljak i samo sam povukao obarač. Niko ništa nije rekao. Pomislio sam - mrtav je, stvarno sam ga ubio. Sada kada pogledam bila je to najveća greška u mom životu. Tim metkom sam uništio i sebi život", ispričao je Alajt.
(MONDO)