Nemac koji je pre šest godina preživeo stravičnu saobraćajnu nesreću danas se suočava sa neobičnim nedostatkom. Njegov mozak nije sposoban da kratkoročna sećanja "skladišti" u dugoročnu memoriju, što znači da sve zaboravlja kada ode na spavanje, osim ako sve što se događalo ne zapiše.
Daniel Šmit srećan je što je živ, nakon što je 2015. godine doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je pretrpeo ozbiljne povrede glave. Zahvaljujući intenzivnoj fizioterapiji povratio je sposobnost govora, ali jedina stvar koju nije mogao da vrati jeste pamćenje. Uveče, kada Daniel legne da spava, njegov mozak zaboravlja sve što se tog dana dogodilo - ljude koje je sreo, mesta na kojima je bio, stvari koje je radio, baš sve.
"Išao sam da posetim sestru i uključio sam se na autoput. Bila je gužva i ubrzo se napravio i zastoj, a vozač iza mene to nije primetio. Velikim automobilom sa sedam sedišta zakucao se u mene sa preko 80 kilometara na sat. Ceo autoput je bio zatvoren, u lančanom sudaru je bilo puno povređenih, ali povrede nisu bile previše ozbiljne. Mene su avionom prebacili u bolnicu, gde su ustanovili da sam pretrpeo tešku traumatsku povredu mozga", ispričao je Daniel.
Tog dana Daniel je izgubio i ono što drugi ljudi uzimaju "zdravo za gotovo" - uspomene. Čak i nakon što je povratio kontrolu nad svojim telom i ponovo naučio da govori, nije mogao da se vrati starom životu, jer ga se nije sećao. Nije imao pojma ko su mu prijatelji, niti je osećao povezanost sa njima, a nesreća je zakomplikovala i odnos sa tadašnjom devojkom.
"Morali smo da stupimo u kontakt najređe svaki treći dan. Morao sam često da čujem njen glas ili da je vidim, inače bi se osećao kao da je vidim prvi put", kaže Šmit.
Zato ima spiskove važnih stvari koje radi svaki dan, kako bi se uverio da ih je obavio, ali da bi stvorio neku vrstu dugoročne memorije o njima, mora da ih doživljava svakodnevno tokom dužeg perioda.
"Kada smo snimali dva dana zaredom, Daniel nas se sećao. Ali kada nismo, nije mogao da nas prepozna. Preduzeli smo mere predostrožnosti i razgovarali sa njim jedan dan pre snimanja, kako bi se prisetio naših glasova, a i u kuhinji je imao našu fotografiju", ispričala je rediteljka Nadin Niman, koja je snimila dokumentarac o Danielu.
Daniel i njegova devojka Katarina su pre nekoliko godina dobili dete, ali jedna od stvari zbog kojih najviše žali jeste što ne može da se seti dana kada mu se rodio sin. To je jedna od stvari sa kojom je naučio da živi, ali priznaje da su neki dani teži od ostalih i da se, s vremena na vreme, bori sa depresijom, prenosi "Oditi sentral".
Katarina i on su kasnije raskinuli, ali se i dalje često viđaju kako bi Šmit ostao uključen u život svog sina. Iako se Daniel nada da će jednog dana steći sposobnost dugoročnijeg pamćenja, prognoza nije baš ohrabrujuća. Sada je posvećen pomaganju drugima sa sličnim stanjima da prebrode svoj invaliditet.
(MONDO)