Teško da postoji nešto što roditelji ne bi učinili za svoju decu. Od trenutka kada se rode, dužnost roditelja je da ih čuvaju i pomognu im da ostvare svoj puni potencijal, vodeći ih kroz mnoge životne prepreke. To nije lak zadatak, a mnogi roditelji se bore da budu najbolji što mogu zbog okolnosti koje ne mogu da promene. Ponekad, stvari krenu naopako i roditelj nije u stanju da zaštiti svoje dete koliko god se trudio.
Eduardo Galo je bio imućni meksički biznismen koji je imao ćerku Paolu (25). Bila je na dobrom putu da masterira i po tuđim pričama vodila je srećan, ispunjen život. U stvari, izgledalo je savršeno, sve dok ih nije udarila realnost života u Meksiku.
Paola je kao i hiljade njenih sunarodnika kidnapovana. Činilo se da nada još nije izgubljena, jer je njen otac imao sredstva da plati njenu otkupninu, i jeste platio, očekujući da se njegova ćerka bezbedno vrati kući. Nažalost, stvari nisu išle baš onako kako je planirano.
Uživanje u vikendici se završilo tragično
25-godišnja diplomirana studentkinja Paola Galo uživala je u lepom vikendu sa prijateljima u vikendici svojih roditelja u meksičkom letovalištu Tepoztlan. Dok su se opuštali i sunčali, nisu mogli ni zamisliti kakav će ih teror uskoro zadesiti...
Ubrzo je grupa muškaraca preskočila ogradu oko imanja, provalila u kuću i dva sata su terorisali devojke koje su bile u vikendici. Provalnici su ukrali nakit, odeću i dva vozila i kidnapovali Paolu. Nažalost, Meksiko je pun ovakvih otmica, a činilo se da je Paolin slučaj bio predodređen da postane jedan od bezbroj drugih takvih slučajeva.
Očeve nade su propale
Eduardo Galo, Paolin otac, bio je čovek sa finansijskim mogućnostima i vlasnik konsultantske firme. Kada je dobio vest o kidnapovanju svoje ćerke, uradio je ono što bi svaki uznemireni roditelj uradio na njegovom mestu – platio je.
Eduardo je otmičarima dao otkup u iznosu od 18.500 dolara tada, što bi danas bilo više od 26.000 dolara, i dodao je nešto nakita. On se nadao da će otmičarima dati ono što su želeli i da će to dovesti do bezbednog povratka njegove ćerke kući. To se međutim nikada nije desilo jer Paola nikada nije stigla kući.
Kidnapovanje u Meksiku
Otmice su decenijama ozbiljan problem u Meksiku, ali su se u poslednje dve decenije znatno pogoršale. Od 2000. do 2006. godine u zemlji se dešavalo 400 otmica godišnje. Međutim, nakon 2007. godine, kako se meksički organizovani kriminal fragmentirao i konkurencija između zaraćenih frakcija rasla, otmice su porasle za skoro 200 procenata. 2013. je bila rekordna godina u tom pogledu, sa 1.700 kidnapovanja širom zemlje. Taj broj je pao na 1.069 u 2015, ali je od tada u stalnom porastu, sa skoro 1.200 u 2017. i 400 otetih do sada.
U početku su kriminalci kidnapovali samo ljude koji su pripadali dobrostojećoj eliti Meksika, jer su znali da njihove porodice mogu dobro da plate za njihov povratak. Međutim, utvrđeno je da takvi zločini privlače previše pažnje i policije i medija. Stoga je napravljen prelazak na kidnapovanje pripadnika niže i srednje klase u zemlji.
Kružile su priče da je biznismen sam uzeo stvar u svoje ruke. Nedelju dana nakon otmice, tela trojice muškaraca, za koje se sumnja da su deo bande koja je kidnapovala Paolu, pronađena nedaleko od mesta gde je uplaćena otkupnina.
Dve trećine novca bilo je odmah pored njih. Na šok i užas porodice Paolino telo je pronađeno u blizini dan kasnije. Otkupnina je plaćena, zahtevi otmičara su ispunjeni, a Paola je ubijena bez obzira na to. Eduardo je bio van sebe od tuge.
Njegov bes je naveo državne zvaničnike da podgreju teoriju da je unajmio sopstvene naoružane ljude da pokušaju da izvuku njegovu ćerku, ali da je Paola ubijena u unakrsnoj vatri. Policija je kasnije utvrdila da je to potpuno neutemeljeno. Bez obzira na sve Eduardo Galo je obećao da će otkriti pravu istinu i privesti preostale članove bande odgovorne za smrt njegove ćerke pred lice pravde. Tako je započeo sopstvenu istragu i bio je šokiran onim što je otkrio.
Galo je otkrio da je policijska istraga o otmici i ubistvu njegove ćerke puna grešaka i korupcije. Kada je, na primer, kasnije pronađen jedan od automobila uzetih tokom zločina policija je odbila da sprovede sveobuhvatno forenzičko ispitivanje jer je "padala kiša".
Batalio biznis
U međuvremenu, Galo je zatvorio svoju firmu i posvetio sve svoje vreme i resurse pronalaženju ubice svoje ćerke. Proučio je sve postojeće informacije iz slučaja, uključujući i zapise iz mobilnog telefona. Konačno je uspeo posle godinu dana mukotrpnih napora. Galo je pronašao čoveka osumnjičenog da je ubio njegovu ćerku i on je priveden. Sledećeg dana je sve priznao. Tužioci i policijski komandiri pripisali su Galu zasluge za rešavanje slučaja.
"Ovaj čovek je sa mnogo hrabrosti ostavio po strani sve svoje poslove i sproveo istragu", rekao je šef policije države Morelos Hoze Agustin Montijel.
Eduardo je konačno pronašao krivca. Nekoliko nedelja posle toga objavio je članak u novinama u kojem se direktno obratio svojoj pokojnoj ćerki: "Uvek ću te voleti, moje voljeno dete, hvala ti na osmehu i milovanju. Hvala ti za pesme i tvoju sreću i ljubav prema životu. Hvala ti što mi držiš ruke čistim. Uvek si mi osvetljavala put kako bih mogao da razlikujem pravdu od osvete. Hvala ti što si mi bila inspiracija da mi ruke budu čiste i moja duša mirna.
BONUS VIDEO: